Intervju sa Zoranom Manić, autorkom romana “Igra beskonačne zakrivljenosti”

Društvo za akademski razvoj sa ponosom predstavlja Zoranu Manić, aluministkinju DAR-a i kampanje Kultura na DAR, koja danas živi i radi u Južnoj Koreji. Zorana je nedavno napisala roman “Igra beskonačne zakrivljenosti” koji čeka svoj put do publike.

Zorana je završila Srpsku književnost i jezik sa komparatistikom na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i pre izvesnog vremena otputovala je za Južnu Koreju preko KGSP stipendije. Boravila je u Busanu gde je učila korejski jezik, da bi se u avgustu 2017. godine uputila u Seul na master studije. Danas radi kao profesor-asistent na četiri predmeta, na osnovnim i master studijama.

Društvo za akademski razvoj odlučilo je da podrži njen rad, te smo nastojasli da svima vama predstavimo na koji način je Zorana krenula na put ostvarenja svojih snova. U razgovoru sa Zoranom saznali smo:

Kako si došla na ideju da napišeš baš ovaj roman, s obzirom da znamo da si se pisanjem bavila i ranije?

  • Budeći se jedno jutro u Beogradu, izgovorila sam prvu rečenicu svog romana koja glasi „često ih sanjam“. Tog jutra, zapisala sam svoj san razmišljajući da ga mogu upotrebiti za kratku priču u kojoj bi bilo elemenata iz područja fizike (moje velike ljubavi iz mlađih dana). Međutim, kako je vreme prolazilo ideje su rasle i ubrzo sam shvatila da imam materijal za knjigu (pardon, knjige) shvativši da ovu priču nosim u sebi od šeste godine. Cela ideja o „Igri“ jeste u tome da napišem 6 knjiga koje će na izvestan način biti povezane. Za sada, napisala sam prvu knjigu, između Beograda, Busana i Seula, koja bi trebalo da bude zapravo treći logički deo u sveukupnom šestoknjižju. Sledeća knjiga će predstavljati četvrti deo, a onda bih napisala peti i šesti, i prvi i drugi deo. Dakle, nekakva (slučajna) logika Star Wars-a. Ostali nastavci, sem sledećeg o kojem trenutno razmišljam i istražujem, možda dođu, a možda i ne. Videćemo. Svakako se sledeći deo već polako krčka.

Možeš li nam reći nešto više o sadržaju romana?

  • “Igra beskonačne zakrivljenosti” predstavlja „roman-univerzum” ispunjen umetničkim, naučnim i filozofskim diskursom o univerzumu, svesti, teorijama o vremenu i prostoru. Priča prati junaka, apsolventa književnosti i pisca u nastajanju koji pokušava da napiše svoju knjigu istovremeno tragajući za identitetom i dubljim smislom života usled rastrzanosti sopstva, razbijenih misli, čestih snova, i sećanja na detinjstvo i prošlost iz 1941. godine. Junak pati od krivice, ne verujući i mrzeći slučajnost sve dok upravo slučajnost ne promeni njegov život. Roman je smeša filozofije, fizike, matematike, muzike, umetnosti, prepleten mnogobrojnim egzistencijalnim pitanjima o životu i postojanju, smrti, ljubavi. Sve teži ka igri koja je ujedno jedan od glavnih motiva u romanu – igri vremena i prostora, postojanja teksta u tekstu, postojanja samog teksta, postojanja autora i samih čitalaca. Ono što je interesantno jeste razvoj događaja na osnovu Ajnštajnove teorije relativiteta i Ajnštajn-Podolski-Rozenovog mosta. Ovo je roman u kojem je svaki detalj bitan, a čitalac je taj koji traži ključeve. Ukoliko želite da pročitate nešto više o romanu, posetite ovaj link gde možete pronaći prikaz romana koji je napisala Ljiljana Pticina.

Da li se naslov romana izrodio sam od sebe, ili ti je bilo potrebno više vremena za njegovu definiciju?

  • Naslov romana se izrodio ubrzo nakon što sam počela da pišem roman, došao je nekako prirodno, savršeno uklopivši se u koncept.

Da li si i tokom pisanja romana razmišljala o njegovom objavljivanju ili ti je cilj bilo samo pisanje, bez razmišljanja o nekim budućim događajima?

  • Nakon što je roman napisan, svakako sam želela da dođe do publike, te sam nedavno počela da razmišljam o objavljivanju. Istraživala sam dosta na tu temu i nakon svega činilo mi se da je lakše napisati knjigu nego objaviti je, pogotovo kada si nepoznati autor i još posve jednog drugačijeg, pomalo eksperimentalnog žanra koji se možda na prvi pogled ne uklapa u savremenu književnu scenu. Ali nakon čitanja se zapravo stekne pravi utisak. Pre nekoliko meseci, poslala sam roman beta čitačima sa područja Srbije, Bosne, Hrvatske i Crne Gore i dobila sjajne komentare što mi je dalo podstrek i veru da će se roman onda dopasti i izdavaču. Napisala sam fino propratno pismo koje je zainteresovalo izdavača da pročita moj rukupis, a sada ostaje samo da čekamo i da se nadamo pozitivnom odgovoru.

Kada bi morao prolazniku na ulici reći samo tri reči koje opisuju roman, rekla bi…

  • Uh, ovo je najteže pitanje koje sam dobila! Neka to budu: roman-univerzum, život, ljubav..

Da li smatraš da je ova tematika aktuelna među mlađom publikom ili ih više privlače druge teme?

  • S obzirom na pozitivne komentare od prvih čitalaca rekla bih da ova tema kojom se bavim jeste zanimljiva. Beta čitači sa balkanskog područja koji su pročitali tada još uvek neuređenu verziju romana, prestavljaju široku lepezu u smislu životnog doba (od 20 do 70 godina), demografije, profesionalnog zanimanja, interesovanja. Naravno, ukusi su različiti i verujem da danas mlađa publika čita drugačije romane poput trilera, misterija, ljubavnih romana, ali tu je i publika koja voli da se počasti nešto ozbiljnijom tematikom u književno-umetničkom smislu, čitajući kanonske i savremene pisce.

Da li je pisanje ono što te ispunjava i vidiš li sebe i u budućnosti kao književnicu?

  • Uh, apsolutno. Da mogu u ovom momentu, bavila bih se samo pisanjem i dozvolila sebi da svakodnevno rastem kao pisac. Nadam se da će taj dan uskoro doći. Svaki put kada me prijatelji pitaju o „Igri“ i ja im ponešto ispričam, uvek dobijem istovetan komentar: da ljubav prema ovoj priči i pisanju zrači iz mog govora. Mislim da bih se složila sa tim jer zaista uživam u toj raboti i vidim je kao svoj životni poziv i put.

Imaš li neki uzor pri pisanju? Možda tvoj omiljeni pisac?

  • Uzora ima mnogo počevši od pisaca kao što su Andrić, Crnjanski, Kiš, Pavić, Desnica idući preko Tomasa Pinčona, Bulgakova do Dejvida Mitčela. Uvek volim da pročitam nešto na poljima fizike i filozofije. Od naših savremenih pisaca volim Vladana Matijevića, Albaharija, Jelenu Lengold. Omiljeni pisac? Teško je odlučiti se za jednog!

Kako na tebe, kao na mladu književnicu, utiče činjenica da je veoma teško doći do izdavača koji bi objavio tvoj rad, iako znaš da si se svojski trudila?

  • Mislim da je svaki početak težak, čime god da se bavite. Ali ukoliko imate pozitivan pristup ka svemu, veliku upornost i strpljenje, sve nekako dođe na svoje. Biti u svetu izdavaštva podrazumeva velike rizike bilo gde u svetu, a posebno u „manjoj“ zemlji u ekonomskom smislu kao što je Srbija, naročito kada su u pitanju još uvek neafirmisani autori. Tako da razumem tu poziciju izdavačkih kuća i shvatam da oni traže kvalitet pre svega, kojim bi počastili svoje čitaoce. Ono što mi je veoma drago jeste da sam uspela da zainteresujem urednika velike izdavačke kuće i jedva čekam da čujem kako će sve to proći.

Da li imaš u planu da svoj roman predstaviš i čitaocima u Koreji? Ima li nade da on tamo bude objavljen?

  • To je nešto što mi je palo na pamet i što su mi i kolege predlagale, s obzirom da sam u Koreji. Za sada mi je svakako cilj da roman objavim u Srbiji. Objaviti ga u Koreji ili negde drugde u inostranstvu podrazumeva da je roman preveden na lokalni jezik. A to već nosi sa sobom neka druga pitanja, a izgleda i vrlo dubok novčanik. Mislim da je za sada najpametnije objaviti u Srbiji s ozbirom da je roman napisan na srpskom. Ukoliko roman dostigne određeni uspeh, možda bih mogla da pregovaram sa izdavačem ili prevodiocima da se roman prevede i objavi i u nekim drugim zemljama. Svakako bih i to volela, što da ne. Ali o tom potom. Ono što svaki pisac mora posedovati pored ljubavi prema pisanju jeste veliko strpljenje.

Kada smo se pobliže upoznali sa Zoraninim radom, postavili smo joj neka od obaveznih pitanja u sklopu naše rubrike. U nastavku teksta pročitajte šta je odgovorila.

Koliko je danas zastupljeno očuvanje kulturne baštine u Srbiji?

  • Jeste zastupljeno, ali nekako su uvek neke druge teme mnogo više akcentovane. Ukoliko bih mogla da uporedim Srbiju i Koreju u smislu očuvanja i poštovanja kulture, Korejci se veoma angažuju u tom smislu. Naravno, uvek su to pojedinci ili bezbrojne organizacije, ali i sama vlada odvaja dosta novca za kulturu. U Srbiji, tu su takođe pojedinci i organizaicije poput vaše koje se trude na sve moguće načine da sačuvaju kulturnu baštinu. Suštinska razlika jeste u budžetu koji se odvaja za kulturu, a rekla bih da je i broj organizacija koje se bave kulturom mnogo veći u Koreji. A to je nešto što lično veoma volim i poštujem. Veliki sam ljubitelj kulture i umetnosti, te sam ranije dok sam studirala književnost osnovala i vodila Sekciju scenskih umetnosti gde sam vodila razne kulturno-umetničke projekte i promovisala rad mladih umetnika, pesnika, muzičara, glumaca i slično. Tako da bih jednog dana volela da napravim nešto slično poput Sekcije, na globalnom nivou. To je sve u fazi velike želje, ali možda će jednog dana, na pravom mestu i u pravo vreme, ta velika želja prerasti u stvarnost..

Na koji način možemo podstaći očuvanje kulturne baštine u Srbiji?

  • Kroz promovisanje kulture umesto rijaliti programa na TV-u i ostalim medijima, u vidu raznih programa, projekata, kvizova, dokumentarnih filmova; pisanjem i promovisanjem knjiga i istraživačkih radova na polju kulture, raznim akcijama o očuvanju kulturnih spomenika, uvođenjem predmeta u škole o očuvanju baštine kako bi deca od malih nogu imala svest o važnosti čuvanja kulture.

Koji spomenik kulture je na tebe ostavio najjači utisak?

  • Svaki spomenik kulture ostavlja lep utisak, a posebno bih izdvojila Narodni muzej, Muzej Nikole Tesle i Lepenski Vir.

Šta bi ti, od svog života, darovala kulturi?

  • Osim svog romana koji se bavi i umetnošću i kulturom, osnovanom Sekcijom scenskih umetnosti koju i dalje vode mlađe generacije, kulturi bih darovala pomenutu organizaciju koju bih volela da osnujem u budućnosti. Ono što sam se oduvek trudila jeste da kulturi podarim svoju pažnju i vreme.

Šta bi poručila vitezovima kulture koji rade na projektu Kultura na DAR?

  • Samo napred vitezovi! Svaka čast i nastavite da promovišete kulturnu baštinu Srbije.

Zahvaljujemo Zorani na razgovoru i nadamo se da će njen roman uskoro dospeti u ruke čitalaca! Ovim putem pozivamo izdavače da se zainteresuju za roman naše drage Zorane i  da ostvari svoje snove!

Preporučite:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *