Intervju sa učenicima i profesorkom XII gimnazije

Društvo za akademski razvoj nedavno je ostvarilo saradnju sa XII beogradskom gimnazijom u cilju promovisanja šeste sezone najmasovnije kampanje za promociju i očuvanje kulturne baštine u Srbiji – Kultura na DAR. Direktorka XII beogradske gimnazije, gospođa Gordana Pavlović, uvidela je potencijal članova DAR-a i prihvatila saradnju koja je otpočela u vidu predavanja i radionice “Osamnaest slika Beograda”.

Članovi Organizacionog tima kampanje, direktor Milan Simonović i kreativna direktorka Mirjana Varničić, održali su radionicu 20. marta 2019. godine i na taj način otpočeli saradnju Društva za akademski razvoj i XII beogradske gimnazije, za koju verujemo da će, što se pokazalo već prema prvim rezultatima, biti veoma uspešna.

Posetu XII beogradskoj gimnaziji naš Vitez od kulture iskoristio je da porazgovara sa učenicima IV razreda, Nemanjom Isakovićem i Milicom Radojević, koji su postigli zapažene rezultate na gradskom takmičenju iz ruskog jezika, kao i sa njihovom profesorkom Dušicom Delić.

U razgovoru sa našim gimnazijalcima saznali smo:

Šta vas je motivisalo da se opredelite baš za takmičenje iz ruskog jezika?

  • Milica: Ruski jezik me zanima od malena. Odlučila sam se za takmičenje jer želim da upišem Filološki fakultet i ovo je bila jedinstvena prilika da vidim kakav bi test mogao da se nađe na prijemnom ispitu.
  • Nemanja: Motivisala me je želja za znanjem i podrška svih oko mene.

Koliko su trajale pripreme za samo takmičenje i da li vam je to oduzimalo slobodno vreme?

  • Milica: Od kad smo saznali za takmičenje, profesorka, Nemanja i ja smo ostajali posle časova ili smo dolazili na pretčase kako bismo se pripremali. Meni pripreme nisu oduzimale puno slobodnog vremena, ujedno sam se pripremala i za prijemni ispit, što me je jos više podsticalo na rad.
  • Nemanja: Najveći trud sam uložio sedam dana pred takmičenje, a dodatnu nastavu sam imao i ranije, jednom nedeljno. Naravno da je oduzimalo, pošto je za pripremu neophodno vreme.

Možete li nam opisati vaša iskustva sa samog takmičenja?

  • Milica: Bila sam uzbuđena i sa nestrpljenjem čekala da mi daju test. Prvi put sam bila na takmičenju i zadovoljna sam postignutim rezultatom. Svidelo mi se ovo iskustvo i srećna sam što sam ga doživela.
  • Nemanja: Bio sam samouveren i nisam imao tremu zahvaljujući tome što sam već išao na takmičenja.

Koliko ste upoznati sa ruskom kulturom i ruskim običajima?

  • Milica: Upoznata sam sa osnovnim običajima i kulturom, najviše sa stvarima koje me danas interesuju, ali dobar deo ostavljam da naučim u budućem periodu, na fakultetu.
  • Nemanja: Smatram da sam dobro upoznat sa kulturom i istorijom ruskog naroda, najviše jer učenje jezika neminovno vodi i izučavanju istorije i kulture.

Možete li povući paralelu između Rusije i Srbije na polju kulture i običaja?

  • Milica: Rusija i Srbija se dosta razlikuju po pitanju kulture i običaja, ali imaju jedno zajedničko. Obe zemlje se trude da zadrže deo tradicije i unesu ga u današnji svet tehnologije, da se običaji ne zaborave.
  • Nemanja: Definitivno ima dodirnih tačaka zbog toga što smo Sloveni, a i spaja nas pravoslavna vera koja je uticala na oba naroda da se kulturološki razvijaju u istom pravcu.

Znamo da volite ruski jezik. Postoje li još neki predmeti u školi koji su vas dodatno zainteresovali?

  • Milica: Sve zavisi od oblasti koju učim. Jednu nedelju mi se više sviđa istorija, kada su tema ratovi, dok mi se možda već sledeće svidi fizika sa temom iz lasera.
  • Nemanja: Fizičko vaspitanje, fizika, hemija i istorija.

Koliko pažnje posvećujete određenim predmetima mimo nastavnih jedinica?

  • Milica: Zavisi šta me zainteresuje. Već sam pomenula, ako mi se određena lekcija svidi, pretražiću tu oblast detaljnije na internetu i u knjigama van škole. Uglavnom se interesujem za predmete koji nam pričaju o srpskoj istoriji i kulturi. Najviše volim da učim istoriju i istražujem srpsku prošlost i tradiciju.
  • Nemanja: Zavisi od toga koliko me zaokupira ta tema.

S obzirom da ste maturanti, možete li sa našim čitaocima podeliti vaše planove za budućnost?

  • Milica: Želim da upišem Filološki fakultet, ruski jezik. Volim ruski i interesujem se za njihovu kulturu i jezik, koje ću imati priliku da upoznam na fakultetu. Ovoj odluci je doprinela i dobra saradnja sa profesorkom ruskog jezika Dušicom Delić.
  • Nemanja: Planiram da upišem Fakultet bezbednosti i da dobijem sertifikat iz ruskog jezika u Ruskom domu.

Kada je završio razgovor sa našim gimnazijalcima, Vitez je porazgovarao i sa profesorkom ruskog jezika Dušicom Delić. U nastavku pročitajte šta nam je odgovorila:

Koliko Vama kao predmetnom profesoru znači činjenica da su se određeni učenici zainteresovali baš za takmičenje iz predmeta koji Vi predajete?

  • Dušica: Znači mnogo. Drago mi je što sam u prilici da podstičem mlade ljude na bavljenje nečim pametnim i što ih učim da budu vredni u pandemiji lenjosti od koje boluje čovečanstvo danas.

Kako ste pristupili pripremi učenika?

  • Dušica: Na zadovoljstvo svih, održavamo pripremnu nastavu još od prošle godine. Učimo, razgovaramo, vežbamo, ne razmišljajući o rezultatima takmičenja, već o rezultatima koje će naš rad dati na dugoročnom planu.

Kakva su bila Vaša očekivanja?

  • Dušica: Očekujem od svojih đaka, bez izuzetka, da budu ljudi: dobri, vredni, pošteni. U tom smislu, rezultati u potpunosti zadovoljavaju očekivanja. Uspesi na takmičenjima ne ulaze u sferu mojih ambicija, ali svakako da delim radost i zadovoljstvo sa Milicom i Nemanjom.

Šta biste poručili školarcima koji se odluče na ovakav vid testiranja svoga znanja?

  • Dušica: Da se marljivo pripremaju, ali da ipak ne ocenjuju svoje znanje samo na osnovu uspeha na takmičenju.

Na samom kraju, Vitez je zamolio svoje sagovornike da odgovore na neka od standardnih pitanja naše rubrike. U nastavku pročitajte šta su nam odgovorili Nemanja, Milica i Dušica i da li ima razlike u odgovorima učenika i profesora.

Koliko je danas zastupljeno očuvanje kulturne baštine u Srbiji?

  • Milica: Srbija je zemlja sa bogatom istorijom i kulturom. Mislim da danas u Srbiji očuvanje kulturne baštine nije na zavidnom nivou, što je naravno velika šteta. Potrebno je probuditi svest mladima i pokazati im da baš njihova zemlja ima istoriju kojom se mogu ponositi.
  • Nemanja: Slabo je zastupljeno, a to vidimo prvo na kanalima na televiziji.
  • Dušica: Nedovoljno, ali ipak mnogo više nego što nam mediji saopštavaju. Ljudi svih uzrasta su željni lepote, a mnogi su i svesni da se lepota koja nam pripada krije upravo u kulturnom nasleđu, ali i u kulturi koju sami stvorimo.

Na koji način možemo podstaći očuvanje kulturne baštine u Srbiji?

  • Milica: Upravo ovakvim organizacijama i projektima. Potrebno je ljudima privući pažnju na određene elemente kulture. Sigurno bi se svaki čovek pronašao u nekoj oblasti i zainteresovao za očuvanje tradicije i običaja.
  • Nemanja: Više kulturnog programa na svim televizijama i kulturni sadržaj na društvenim mrežama.
  • Dušica: Rečima i delima. Ličnim primerom, pre svega. Kultura nisu samo vanvremenska umetnička dela i zaostavština Crkve. Kultura je i negovanje lepe reči, ljubavi prema knjizi, jeziku i pismu, prirodi, otadžbini, kultura je i osmeh i “prijatan dan” prodavcu na pijaci, zadržavanje bujice ružnih reči koja preti da krene kada nas neko uvredi. To se nosi iz roditeljske kuće i zato je važan faktor očuvanja i popularizacije kulture obrazovanje i edukacija roditelja o presudnom značaju primera koji daju svojoj deci.

Koji spomenik kulture je na tebe ostavio najjači utisak?

  • Milica: Svaki spomenik kulture nosi odredjeni simbol i značaj za našu zemlju. Kada bih morala da izdvojim jedan, to bi bio hram Sv. Save. Mislim da je to spomenik kulture koji povezuje sve stanovnike Srbije, na tom mestu smo svi jednaki i svi dolazimo zbog jednog istog razloga.
  • Nemanja: Manastir Mileševa.
  • Dušica: Teško je izdvojiti jedan, zaista. Srbija je mala, spomenika mnogo, utisaka bezbroj.

Šta bi ti, od svog života, darovao/la kulturi?

  • Milica: S obzirom da sam se već odlučila da studiram ruski jezik, ja bih podsticala mlade da uče jezike, da se interesuju za običaje i kulture drugih država, ali pre svega bih im preporučila da se upoznaju sa svojom tradicijom i svojom zemljom, jer oni su deo nje i mladi su ti koji čine kulturu Srbije.
  • Nemanja: Mislim da samim tim što se obrazujem dalje doprinosim širenju kulture u Srbiji.
  • Dušica: Samim tim što se bavim prosvetom i umetnošću, svakodnevno joj darujem celu sebe – svoj trud, vreme i zalaganje. Tako će i biti.

Šta bi poručio/la vitezovima kulture koji rade na projektu Kultura na DAR?

  • Milica: Veoma mi se sviđa što postoji organizacija koja se bavi očuvanjem kulture. Poručila bih im da nastave da šire kulturu među mladima i nadam se da će ljudi shvatiti svrhu ovog projekta i da će se odazvati u što većem broju radi očuvanja kulturne baštine svoje zemlje.
  • Nemanja: Da nastave svoj rad pošto je neophodan i želim im uspeh.
  • Dušica: Da se nikada ne umore.

Zahvaljujemo našim sagovornicima na izdvojenom vremenu. Našim gimnazijalcima želimo puno sreće u nastavku školovanja i nadamo se da ćemo u skorijoj budućnosti pisati o nekim novim uspesima koje su postigli. Profesorki Delić zahvaljumo na saradnji i promociji naše kampanje i želimo puno uspeha u daljem radu, kao i da nikada ne zaboravi da je najvažnije svoje đake naučiti da budu dobri ljudi.

Glas publike:
[Ukupno glasača: 1 Prosečna ocena: 2]
Preporučite:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *