Intervju sa Nj.K.V. princezom Ljubicom Karađorđević

Društvo za akademski razvoj tokom šeste sezone kampanje Kultura na DAR ostvarilo je uspešnu saradnju sa Dvanaestom beogradskom gimnazijom. Prilikom prve radne posete ovoj školi, došli smo na ideju da uradimo nešto što do sada nije rađeno.

Danas, četiri meseca od završetka šeste sezone, rešili smo da vam prikažemo rezultat te ideje. Želimo da baš danas, 1. septembra 2019. godine, na samom početku nove školske godine, motivišemo učenike za nove uspehe, koji sigurno neće izostati. Pre nego što se “bacimo” na priču, želimo da zahvalimo još jednom gospođi Gordani Pavlović, direktorki škole, na ukazanom poverenju i spremnosti da svojim učenicima pruži priliku da rade zajedno sa nama u očuvanju kulturne baštine naše zemlje.

Šta pitati jednu princezu?

Ulazimo u školu. Prilazimo zbornici i kabinetu direktorke. Na zidu uramljena fotografija učenika generacija Dvanaeste beogradske gimnazije. Među učenicima i jedno, dobro poznato lice. Njeno Kraljevsko Visočanstvo princeza Ljubica Karađorđevć.

Kada nas je direktorka škole uputila u pojedinosti, odlučili smo da, u saradnji sa profesorkom ruskog jezika Dušicom Delić, pružimo učenicima priliku da učestvuju u našoj kampanji u okviru rubrike Vitez pita, sa idejom da postave pitanja osobi koju svaki dan viđaju na svom školskom zidu, a koja je danas deo istinske elite našeg društva.

Profesorka Delić je kao i svake srede ušla u učionicu prve godine sa namerom da održi predavanje u okviru programa “Jezik, mediji i kultura”.

Ili su barem učenici tako mislili?  

Nakon što je upisala čas, predavanje je počela pitanjem: “Da imate priliku, šta biste pitali jednu princezu?”

Učenici su u prvi mah bili začuđeni, ali im je onda profesorka objasnila: “Kralj Aleksandar I Karađorđević, Ujedinitelj, iza sebe je ostavio tri sina, Petra, Tomislava i Andreja. Tomislavov sin, princ Mihailo Karađorđević, oženio se Ljubicom Ljubisavljević. Znate li ko je ona?”

Počelo je komešanje među učenicima i oni najhrabriji su odgovorili: “Da, njena slika stoji kod zbornice!” Potom su se nadovezali na početno pitanje, vidno uzbuđeni: “Išla je u našu školu! Imamo priliku da pitamo nešto princezu? Pa to je sjajno!”

Učenici prve godine odlučili su da postave princezi nekoliko pitanja. U okviru grupe odabrali su dvoje svojih predstavnika, Viteza i Damu od kulture, koji će obaviti intervju sa princezom Ljubicom. Jana Stojković i Jovan Radojičić, učenici I1 prikupili su pitanja svojih školskih drugova, a DARovci su obećali da će njihov intervju objaviti na sajtu kampanje Kultura na DAR, čemu upravo svedočite.

Dodele Vukovih diploma 2008. Na slici su Vukovci iz generacije princeze Ljubice Karađorđević.

Učenici su odlučili da postave pitanja vezana za školovanje, ali i neka pitanja koja se odnose na život jedne princeze. Prvu “rundu” pitanja, započela je Jana Stojković.

Zašto ste izabrali baš Dvanaestu gimnaziju?

  • Zahvaljujući mojoj majci, u osnovnoj školi sam razvila ljubav prema hemiji, i želela sam da nastavim tim putem. Sa druge strane volela sam da učim i jezike, i zbog toga sam bila neopredeljena između društvenog i prirodno-matematičkog smera. XII gimnazija mi je ponudila rešenje u vidu opšteg smera koji je podjednako tretirao predmete iz obe grupe; uz to, gimnazija je imala reputaciju zahtevne, ali one koja učenike kvalitetno pripremi za fakultet, i to je bio još jedan od kriterijuma.

Kada biste mogli da vratite vreme, da li bi Vaš izbor ostao isti?

  • Svakako. XII gimnazija mi je pomogla da steknem širok opseg znanja i pripremim se za izazove koje fakultet sa sobom nosi, ali i steknem prijateljstva od kojih neka i danas traju.

Kakvo je Vaše iskustvo školovanja u Dvanaestoj? U kakvom Vam je sećanju ostala naša škola?

  • Školovanje u Dvanaestoj nije bez izazova; kao što rekoh, i društveni i prirodni predmeti imaju podjednaku važnost, što otežava savlađivanje gradiva u odnosu na jedan smer, barem je to moj utisak. Ipak, vredelo je truda, jer se sav uložen rad kasnije isplati u vidu uspeha na studijama.

Koji Vam je bio omiljeni predmet?

  • Hemija je bila i ostala moja velika ljubav; uz nju volela sam i biologiju, psihologiju i jezike.

Verujemo da je poznavanje stranih jezika u životu princeze izuzetno važno. Koje ste jezike učili u Dvanaestoj gimnaziji?

  • Apsolutno se slažem, danas bez makar osnovnog znanja engleskog jezika možemo se smatrati polupismenima. U gimnaziji sam učila engleski i nemački jezik, i to znanje mi je pomoglo i na studijama, kao i kasnije u profesionalnom životu.
Proslava školske slave Svetog Save 2006. godine.

Da li se i danas družite sa prijateljima iz srednjoškolskih dana?

  • Moje odeljenje je održalo divnu tradiciju okupljanja na velike godišnjice mature, i to još uvek u impozantnom broju. Uvek mi je drago kada se okupimo i imamo priliku da se podsetimo lepih uspomena. Takođe, jedna od mojih najdražih prijateljica je upravo iz gimnazijske klupe, i to prijateljstvo još uvek traje.

Šta biste poručili učenicima Dvanaeste gimnazije? Koji je Vaš recept za uspeh?

  • Svako od nas sam definiše svoj uspeh, pa su tako i recepti različiti; moja definicija uspeha bila je da se bavim poslom koji me ispunjava i ostavlja mi prostora za usavršavanje i napredak, a koji mi ostavlja slobodu za moju porodicu, prijatelje i hobije. Vremenom sam shvatila da to podrazumeva privatan posao, koji nosi rizike, ali i slobodu koju ćete teško pronaći u korporativnoj poziciji. Zato je moj savet da se ne ustručavate da krenete putem kojim se ređe ide. Uz iskrenu želju, puno rada i još više strpljenja, uspeh će doći. Ne zaboravite da mi sami kreiramo svoj život, pa ako ste njime zadovoljni – čestitam; ali ako ste nezadovoljni – promenite ga!

Jovan Radojičić odlučio je da, ispred svojih drugara, postavi princezi nekoliko pitanja o životu koji sada vodi.

Koliko Vam se život promenio kada ste postali princeza?

  • Moj stil života se nije preterano promenio – još uvek puno radim, jer volim da se usavršavam i napredujem; trudim se da moj život bude izbalansiran, da posvetim pažnju svom zdravlju, odvojim vreme za moje najdraže, ne zapostavim hobije koji me ispunjavaju… Sa druge strane, titula nosi breme dužnosti prema istoriji koja iza nje stoji i ja u svakoj situaciji dajem sve od sebe da je nosim sa dostojanstvom koje zaslužuje.

Kako izgleda jedan Vaš dan? Je li život kraljevske porodice stvarno onakav kakvim ga prikazuju u filmovima?

  • Mihailo i ja sa našom ćerkom Natalijom živimo jedan sasvim normalan život, u Topoli, gde imamo priliku da provodimo puno vremena u prirodi i uživamo u jednom sporijem tempu života. Roditelji su jedan od najvećih uzora svojoj deci, i nama je bitno da Natalija od malih nogu nauči važnost rada na sebi i upornost u ostvarivanju svojih ciljeva.
Princeza Ljubica sa suprugom princem Mihailom Karađorđevićem, 2017.

Da li se i dalje bavite svojom profesijom?

  • Da, radim kao konsultant za farmaceutske i kozmetičke kompanije širom Evrope. Razvoj tehnologije je doveo do ekspanzije novih zanimanja koja pre par decenija nisu ni postojala, i omogućio fleksibilnost koja je do skoro bila nedostupna; takođe, studije farmacije, znanje stranih jezika i druge veštine koje sam stekla tokom školovanja otvorili su mi vrata za pomalo nesvakidašnje bavljenje mojom profesijom.

Kakvu muziku slušate?

  • Izbor muzike veoma zavisi od raspoloženja, pa se moj odabir pre svodi na autore ili pojedinačne pesme koje mi se dopadaju nego na određeni muzički žanr. Poslednjih par meseci u kući se uglavnom slušaju klasika i džez zbog naše petomesečne devojčice koju ovakva muzika opušta (a ima i naučnih podataka da potpomaže razvoj moždanih funkcija – što je za nas dvostruka korist!)

Na programu Jezik, mediji i kultura bavimo se, između ostalog, istraživanjem medija, pa nas interesuje zašto se retko pojavljujete u medijima i imate li u planu da se to promeni? Pozitivni primeri su nam potrebniji nego ikad.

  • Hvala vam na komplimentu, velika mi je čast ako mogu da poslužim kao pozitivan primer. Kao što rekoh ranije, mi zaista vodimo jedan normalan, prizeman život, pa se iz tog razloga u medijima pojavljujemo samo ako imamo neki konkretan povod, ili da podržimo neku pozitivnu inicijativu, kao što je Kultura na DAR.
“Konji su moj omiljeni hobi i velika ljubav od malih nogu”
Nj.K.V. princeza Ljubica Karađorđević

Nakon sjajnih pitanja naših drugara iz Dvanaeste gimnazije, sjajna princeza Ljubica Karađorđević odgovorila je i na standardna pitanja u okviru naše rubrike, koja joj je postavila kreativna direktorka  kampanje Kultura na DAR, Mirjana Varničić.

Koliko je danas zastupljeno očuvanje kulturne baštine u Srbiji?

  • Čini mi se da je osnovni problem kada je očuvanje naše baštine u pitanju, to što mi sami teško prepoznajemo bogatstvo koje posedujemo. Uglavnom je potrebno da nam neko sa strane otvori oči i ukaže na dragocenosti koje naša kultura može da ponudi svetu. Nadam se da ćemo vremenom postati bolji u prepoznavanju sopstvenih vrednosti, a to je prvi korak ka očuvanju i promovisanju onog najboljeg što imamo kao narod.

Na koji način možemo podstaći očuvanje kulturne baštine u Srbiji?

  • Mislim da je prvi korak upoznavanje sa sopstvenom kulturom, a to svako od nas može da učini zajedno sa svojom porodicom ili prijateljima. Ako sami ne stanemo pred neke od najvećih znamenitosti u našoj zemlji, ne možemo istinski ni znati šta to imamo a što vredi čuvati.  Ne moramo čekati velike inicijative ili dugoročne projekte da i sami damo doprinos očuvanju naše kulture – svako od nas može dati lični doprinos. Bez naše kulture nema ni srpskog identiteta, nema zaostavštine koja će ostati deci naše dece, pa samim tim nema ni nas.

Koji spomenik kulture je na Vas ostavio najjači utisak?

  • Svakako najjači utisak je na mene ostavila Crkva Svetog Đorđa na Oplencu. Kompleks Zadužbine kralja Petra I sam posetila više puta kao mala, ali kada sam prvi put tamo otišla sa Mihailom, istorija koju sam učila kroz osnovnu i srednju školu oživela je pred mojim očima. U toj crkvi su sahranjeni preci mog supruga i moje ćerke, u njoj smo i mi venčani i u njoj je naša Natalija krštena, i zato je moja lična veza sa tim monumentalnim spomenikom kulture izuzetno jaka; međutim, ta veza dobija dodatnu dubinu kada pomislim šta je sve ta ista crkva preživela, videla i čemu je svedočila. Od slavnih dana kralja Petra I kada je postavljen prvi kamen temeljac, preko grafita na zidovima u vreme kada se nije smela slaviti slava, sve do povratka moštiju kraljeva i kraljica koji su decenijama počivali u tuđini. Od skorijih utisaka, izdvojila bih manastir Studenicu koji smo Mihailo i ja posetili pre par nedelja. U ovom manastiru sam poslednji put bila pre nekoliko godina i mnogo toga se u međuvremenu promenilo. Oduševio me je projekat integracije modernih tehnologija u doživljaj manastira kroz prizmu posetioca i nadam se da će ova ideja zaživeti i u drugim manastirima, crkvama, muzejima, itd.
Fotografija sa suprugom Mihailom iz 2013. na ranču njegove majke, princeze Linde.

Šta biste Vi, od svog života, darovali kulturi?

  • Mislim da smo svi mi ambasadori naše kulture, kako u svetu tako i pred strancima koji dolaze u posetu našoj zemlji, i na nama je da lice kulture koje predstavljamo bude najbolje moguće, u skladu sa vrednostima i identitetom našeg naroda. Svet želi da upozna autentičnu Srbiju, ne verziju koju smo prilagodili stranim trendovima, a na nama je odgovornost da upoznamo našu kulturnu baštinu, čuvamo je i promovišemo kad god smo u mogućnosti.

Šta biste poručili vitezovima kulture koji rade na projektu Kultura na DAR?

  • Verujem da vitezovi kulture i sami znaju kakav važan zadatak je na njihovim plećima. Veliki je izazov posvetiti se očuvanju i negovanju kulture jednog naroda, i nadam se da ćemo u narednim godinama videti još niz kvalitetnih projekata koji će dati doprinos očuvanju naše dragocene kulturne baštine.

Društvo za akademski razvoj i Dvanaesta beogradska gimnazija zahvaljuju NJ.K.V. princezi Ljubici Karađorđević na odgovorima na sva postavljena pitanja učenika, kao i na otvorenosti i želji da istima obogati našu kampanju za očuvanje i promociju kulturne baštine u Srbiji.

Naš cilj jeste da kod učenika negujemo radoznalost i svest o potrebi obrazovanja i ličnog usavršavanja, jer samo onda kada smo radoznali i spremni da upijemo nova znanja, možemo biti sigurni da imamo budućnost vrednu naše istorije.

Dragi školarci, nadamo se da ste spremni za početak nove školske godine! Negujte prave vrednosti! Vredno radite! Slušajte svoje učitelje i nastavnike! Upijajte znanje! Svakog dana ponavljajte sebi: Ono što danas naučim, pomoći će mi da jednog dana ulepšam ovaj svet!

Dragi roditelji, budite spremni na izazove i slušajte svoju decu, ma koliko vam se dosadno činila njihova ideja, jer se upravo u detinjstvu rađaju ideje za budućnost, kao što je ova naša koju živimo već 7 punih godina.

Dragi nastavnici, učitelji, prosvetni radnici, budite jaki i dosledni svom pozivu! Ne dozvolite da iz vaših školskih klupa izađu deca koja nemaju dovoljno samopouzdanja da se uhvate u koštac sa realnim životom i koja ne žele da svoje snove pretvore u stvarnost, ma koliko bili nerealni.

Društvo za akademski razvoj i svi DARovci su tu da vas podrži u svakom trenutku i da pomogne, ma koliko bilo moguće, da ostanete na pravom putu! Bez svih vas, naš cilj za očuvanjem kulturne baštine osuđen je na propast…zato nema predaje!


Tekst intervjua pripremili:

  • Jana Stojković, učenica Dvanaeste beogradske gimnazije
  • Jovan Radojičić, učenik Dvanaeste beogradske gimnazije
  • Dušica Delić, profesorka ruskog jezika, ispred programa Jezik, mediji i kultura u Dvanaestoj beogradskoj gimnaziji
  • Mirjana Varničić, kreativna direktorka kampanje Kultura na DAR, ispred Društva za akademski razvoj;
Glas publike:
[Ukupno glasača: 3 Prosečna ocena: 3]
Preporučite:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *