Intervju sa Nj.K.V. princem Filipom i princezom Danicom Karađorđević

Društvo za akademski razvoj sa ponosom objavljuje intervju sa mladim prinčevskim parom porodice Karađorđević, koji je za naš portal za očuvanje i promociju kulturnog nasleđa pripremio Filip Pejković, student Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Intervju počinjemo sa princem Filipom.

Silom nemilih istorijskih okolnosti, rodili ste se u Sjedinjenim Američkim Državama, odrastali u Španiji, školovali u Velikoj Britaniji… Kada ste shvatili da ste kraljev unuk, odnosno potomak i srodnik vladarskih porodica?

  • Istorijsko nasleđe koje nosim i sa očeve i sa majčine strane od presudnog je značaja za moj život. Iako sam paralelno sa ekonomijom studirao španski jezik i književnost, tokom čitavog života izučavao sam tradiciju i vrednosti kraljevskih kuća iz kojih potiču moji roditelji, pa samim tim i ja. Zahvaljujući tom znanju, potvrdio sam svoje definitivno opredeljenje za očuvanje tradicije i vrednosti koje simbolišu kraljevske kuće čiji sam potomak.

Imali ste svega 9 godina prilikom Vaše prve posete Beogradu 1991. godine. Kakve uspomene nosite na taj dan?

  • Iako sam bio veoma mlad, za taj dan me vežu snažne emocije. Ali moram da kažem da sam još tada poželeo da svoju budućnost gradim u Beogradu i Srbiji.

Vaše izjave o položaju srpskog naroda i Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, kao i čestitka povodom Svetog Stefana – Dana Republike Srpske, izazvale su velike simpatije. Možemo li očekivati Vaš dalji rad na polju očuvanja nacionalnog identiteta?

  • Brojna dešavanja u poslednjih nekoliko meseci otvorili su i pitanja o značaju i simbolici kraljevskih porodica za jednu zemlju. Moja vizija budućnosti je život i rad u Srbiji. Pored velikog istorijskog značaja, te značaja za tradiciju i kulturu jednog naroda, za mene, kao naslednika porodice Karađorđević, predstavljanje Srbije i van njenih granica je od velikog, pre svega patriotskog i diplomatskog značaja.

U razgovoru za Serbian Times (17. april 2020), rekli ste da postoji obaveza služenja Srbiji, bez obzira na trenutni oblik vladavine, tačnije: „uprkos činjenici da je Srbija danas republika“. Kako gledate na ideju monarhije u načelu, ima li ona prednosti u odnosu na republiku?

  • Ja sam Karađorđević, i naravno da bih želeo da Srbija nastavi sa kontinuitetom koji je imala do 1945. godine i da bude kraljevina. Ipak, naš aktuelni Ustav kaže da je Srbija republika i poštujem Ustav svoje zemlje. Ukoliko narod nekada bude želeo da promeni državno uređenje, procedure su jasne i zakonom predviđene. Karađorđevići su uvek poštovali narodnu volju, poštovali svoju otadžbinu i tako će biti i u budućnosti. To je i dužnost i obaveza. Ja ću se truditi da svojim znanjem, kontaktima i ljubavlju pomognem mojoj zemlji i mom narodu koliko god je u mojoj moći.

Otvoreno govorite o najčešćim zamerkama upućenim na račun Vaše porodice, poput one o nedovoljnom znanju jezika. Umesto opravdanja, Vi ste prihvatili kritike i rešili da na iste odgovorite ličnim primerom?

  • Kao što sam rekao, veoma je važno da dobro poznajemo i govorimo srpskim jezikom, jer je to osnova za apsolutnu identifikaciju s kulturom i tradicijom, ali i sa našim sunarodnicima pre svega. Srpski je sada prvi jezik koji se govori u našem domu. Ako se suočim sa kritikom u odnosu na moje znanje srpskog jezika, shvatiću ih samo kao želju mog naroda da njihov princ govori tečnim jezikom svojih predaka i moj cilj će biti da tu želju ispunim.

Poslednjih godina, pojavilo se nekoliko desetina knjiga, publikacija, filmskih i televizijskih ostvarenja, koja svedoče istorijsku istinu o porodici Karađorđević. U Novom Sadu je podignut konjanički spomenik kralju Petru I, a očekuje se i podizanje spomenika kralju Aleksandru I u Beogradu. Šta vidite kao najznačajnije tekovine zaveštanja Karađorđevog doma?

  • Što se tiče istorije svoje porodice, tu se oslanjam na činjenice, a posebno one vezane za mog čukundedu kralja Petra I i pradedu kralja Aleksandra I, kao i njihov značaj u istoriji naše zemlje. Veoma ozbiljno promatram istoriju svoje porodice i što više saznajem o njoj moje poštovanje prema precima i prezimenu koje nosim je veće. Mislim da je nedopustivo ono što se u prošlosti pa i onoj skorijoj neretko dešavalo, a to je da se ime mojih predaka olako koristi u raznim knjigama, serijama i filmovima, u kojima su se predstavljale neke stvari koje nisu utemeljene na istorijskim činjenicama. Te istorijske činjenice moraju da se stave na svoje mesto i ja ću se potruditi da zaštitim svoje ime i ugled svojih predaka.

Početak Prvog srpskog ustanka pod voždom Karađorđem, proslavlja se kao Dan državnosti Srbije. Odnedavno, na najvišem državnom nivou, odaje se počast pripadnicima Jugoslovenske vojske koja se, pod zapovedništvom Vašeg dede kralja Petra II, borila na strani Saveznika u Drugom svetskom ratu. Gde vidite ulogu porodice Karađorđević u savremenom srpskom društvu?

  • Članovi evropskih kraljevskih porodica pripadaju jednoj velikoj kraljevskoj višenacionalnoj porodici. Za jednu državu može biti od velikog značaja da u jednom tako velikom i moćnom savezu ima svoje predstavnike, bez obzira na to da li je reč o vladarskoj ili bivšoj kraljevskoj porodici. U tom moćnom savezu vidim i ulogu dinastije Karađorđević koju sa ponosom predstavljam. Mislim da to može biti od velike koristi za našu državu i sve njene građane.
Foto: Luka Šarac @luka_sarac

Nakon razgovora sa princem, prelazimo na princezu Danicu.

Iako rođeni u Beogradu, od šeste godine ste živeli u Parizu. Šta biste izdvojili kao pozitivne, a šta kao negativne strane života u inostranstvu?

  • Beograd je grad koji neprestano teži da se priblizi svetskoj umetničkoj sceni, i kroz razne evropske uzore raste broj kulturnih dešavanja, umetničkih manifestacija i događaja koji govore o novoj dinamici koja samo može da bude pohvalna. Živela sam i školovala se Parizu i Londonu. Rođena sam u Beogradu, za koji sam bila vezana od samog detinjstva, i za mene je Beograd uvek bio i ostaće velika ljubav. Iako je u Beogradu zastupljen jedan poseban odnos prema životnom stilu, Beograd raste i dobija fizionomiju velikih svetskih metropola.

Završili ste studije dizajna na Akademiji primenjenih umetnosti u Parizu i uporedne književnosti i slavistike na Univerzitetu Sorbona. Pored toga, rešili ste da se vratite u Srbiju. Zašto ste doneli tu odluku i šta je na to uticalo?

  • Ateljei, izložbe i kreativna energija u okviru koje sam rasla su esencija mog umetničkog senzibiliteta, kao i načina na koji ja interpretiram svoje vizuelno iskustvo u modernom obliku. Imala sam priliku da odrastam u umetničkoj porodici, što me je dodatno podstaklo i dalo kredibilitet da celokupno znanje i likovno okruženje u kojem sam rasla kroz svoj izraz primenim. Aplicirala sam za studije grafičkog dizajna i vizuelnih komunikacija, upravo kroz povezivanje poetičnosti umetničkog stvaranja u kontekstu dinamike vremena u kojem živimo i novih tehnologija. I to je doprinelo da budem takva kakva jesam, da postanem multidisciplinarna umetnica, sa svojim ličnim identitetom. Dok su studije slavistike i komparativne književnosti na Sorboni imali jedan sasvim drugi ton, tradicionalan, konvencionalan i sa elementima neophodne studioznosti. Izučavanje književnosti, jezika, kulture i tradicije je za mene velika inspiracija. Kombinacija mojih studija dala mi je mogućnost da dostignem jednu multidisciplinarnost koja je neophodna za kompleksnost poruke koju prenosim.

Da li Vam se promenio život od kada ste član srpske kraljevske porodice?

  • Život nosi dinamiku, kroz koju se prepliću dešavanja na ličnom i profesionalnom planu. Kao žena savremenog doba, vrlo mi je važan tradicionalan odnos prema porodici, biti supruga i majka, u duhu modernog vremena. Rodila sam naslednika jedne velike dinastije, i moje poštovanje i odgovornost prema njenom značaju, pre svega istorijskom je veliko. Takođe, kao umetnica veoma mi je važna aktuelnost i ritam koju donosi savremeni život 21. veka. Filipovim i mojim brakom obogatili smo jednu sredinu u kojoj smo prisutni i koja nas podržava. Velika društvena aktivnost u kontekstu kraljevskih porodica, naših porodičnih i profesionalnih aktivnosti je besprekorna i na visokom nivou.

Kako se nosite sa izazovom roditeljstva u vremenima koja zahtevaju kontinuirano lično usavršavanje, karijerni uspeh…?

  • Svaki naš dan je iskreiran onako kako odgovara svima nama, a ponajviše Stefanu, koji u našim životima i srcima zauzima centralno mesto. Sreća je da živimo u delu grada gde se nalaze divni parkovi, u koje rado odlazimo. Stefan je još uvek mali dečak i mi ga podstičemo da ispolji svoju kreativnost i radoznalost. Trudimo se da ga smerno orijentišemo otkrivajući u kom pravcu će se dalje razvijati njegova ličnost, koja je već određena. A to je pored neizmerne ljubavi, suština naše obaveze kao roditelja. Veoma vredno radimo i oslanjamo se na našu dobru organizaciju, što nas dodatno podstiče da se zajednički suočavamo sa svim izazovima na koje nailazimo.

Imate li planove za školovanje Vašeg sina? Odnosno, da li biste voleli da se školuje u zemlji ili inostranstvu?

  • Trenutno živimo u Beogradu, što je veoma važno za razvijanje Stefanove pripadnosti nacionalnom identitetu svoje zemlje. Ta pripadnost se gradi od malena, ide u vrtić sa svojim vršnjacima i još uvek je mali dečak koji otkriva svet oko sebe. Doći će i vreme za dalje školovanje, odabir pravca u kojem će studirati i o tome ćemo svi zajendo pričati i doneti odluku koja bude odgovarala njegovom senzibilitetu.
Foto: Huan Carlos Amaya

Intervju nastavljamo sa pitanjima za oboje.

Kumovi na Vašem krštenju, Vaše visočanstvo, bili su španska kraljica Sofija i grčki kralj Konstantin II. Nalazite se na spisku naslednika britanskog prestola. Kuma na vašem venčanju je bila princeza Viktorija, buduća kraljica Švedske. Koliko članovi drugih kraljevskih porodica, sa kojima ste u srodstvu, poznaju Srbiju, njenu istoriju i prilike?

  • Moja majka, brazilska kraljevska i carska princeza Njeno carsko i kraljevsko visočanstvo Marija da Glorija od Orleana i Braganse, poseduje izuzetno duboke i razgranate porodične veze u romanskim kraljevskim kućama. Njeno puno ime je Marija da Glorija Henrijeta Dolores Lučija Mihaela Rafaela Gabrijela Gonzaga od Orleana i Braganse. U redu je za nasledstvo brazilskog carskog trona, trinaesta u grani Petropolis. Porodične veze su toliko brojne da bih se ograničio samo na carske i kraljevske glave. Njena majka, a moja baka Marija de la Esperansa je rođenjem od kraljevske kuće Burbona od Dve Sicilije koja je bočna strana španske kraljevske kuće, koja je vladala Kraljevstvom Dve Sicilije na jugu današnje Italije. Ta grana takođe vodi poreklo od francuske kraljevske dinastije Kapet, što znači da su mi preci bili francuski kraljevi. Takođe moja baka je bila ujna bivšeg, a sada titularnog kralja Španije, Huana Karlosa I, koji je sin njene rođene sestre princeze Marije Mersedes od Burbona od Dve Sicilije. Direktni predak moje mame je bio kralj Portugala Žoao VI, kao i njegov sin Pedro I, prvi car Brazila. Isto tako, dinastija Karađorđević ima duboke veze sa velikim kraljevskim kućama. Život i delo Kralja Petra I Oslobodioca moja su velika inspiracija. U tom porodičnom kontekstu, gde su mnoge kraljevske kuće ispreplitane i vezane familijarnim vezama, kao i naša kumstva sa evropskim kraljevskim porodicama, daju mi jednu platformu putem koje mogu uspešno da promovišem Srbiju u najlepšem svetlu, kako i dolikuje jednom velikom narodu.

Vaš sin princ Stefan je rođen 2018. godine u Beogradu. Bilo je to prvo rođenje jednog člana porodice Karađorđević na tlu Srbije od 1936. godine, bezmalo osam decenija. Znam i da radite na tome da se uskoro preselite u Srbiju. Može li takav postupak sa vaše strane, kao predstavnika kraljevske porodice, mladima pružiti nadu da ostanu ovde, stvaraju porodice i karijere, jer za to ima mogućnosti?

  • Danica i ja smo dugo planirali da nastavimo zajednički život u Beogradu i tu našu želju smo ostvarili. Prirodno je da živimo tamo gde pripadamo i gde su naši koreni. Naše venčanje u Sabornoj Crkvi u Beogradu bilo je svojevrsni omaž venčanju kralja Aleksandra I i kraljice Marije, a Stefanovo rođenje je bilo prvo u porodici Karađorđević u Beogradu nakon 90 godina. Svojim životom i radom u Beogradu trudićemo se da budemo primer i da pružimo podstrek mladim ljudima koji imaju želju da se vrate i da znanje i iskustvo koje su stekli u svetu prenesu u Srbiju. Jedino tako naša zemlja može da postane ekonomski jaka i stabilna kako i dolikuje jednom naradu sa ovako velikom kulturom i tradicijom.

Pored srpskog, govorite francuski, engleski i španski jezik. Kako podstaći mlade da uče jezike, a da pritom ne razmišljaju o trajnom odlasku iz Srbije?

  • Naravno, Filip i ja govorimo sva ta četiri jezika, i smatramo da savremeni mladi čovek treba da poseduje takvo znanje. Naš sin Stefan je bilingvalan i to je deo našeg vaspitanja i porodičnog nasleđa. Vladati znanjem stranih jezika je esencija današnjeg vremena. Komunikacija je ključ. Naša zemlja postaje multinacionalna, tako da je poznavanje stranih jezika od velikog značaja. Život vas vodi u raznim pravcima, a znanje jezika je jedna velika prednost da budete prisutni u svakoj situaciji.
Foto: Luka Šarac @luka_sarac

Nakon pitanja koja je osmislio naš sjajni Filip Pejković, slede pitanja koja su standardna u okviru naše rubrike.

Koliko je danas zastupljeno očuvanje kulturne baštine?

Pitanje očuvanja kulturne baštine je od krucijalnog značaja za državu i narod. Kulturna baština je sve ono što su nam naši preci ostavili da čuvamo i održavamo. To je veliko kulturno blago, koje je osnov našeg nacionalnog identiteta. Smatram da moramo, posebno mi čije su porodice duboko utemeljene u tradiciju i identitet naroda, da svojim angažovanjem na svim društvenim nivoima pomognemo da se oni očuvaju.

Na koji način možemo podstaći njeno očuvanje?

Snaga naše kulture i tradicije ogleda se u povratku korenima i zaveštanju Doma Karađorđevog. Radimo na tome da uspostavimo održive ciljeve koji će u dugoročnom planu imati očuvanje naše kulturne baštine i tradicije našeg naroda. Kroz buduće projekte koje budemo ostvarili, jedna od ključnih tema biće očuvanje kulturne baštine Srbije. Moja supruga Danica je izuzetni poštovalac i ljubitelj srpske književnosti i umetnosti, i sama je umetnica, što nam je od velikog značaja prilikom tih važnih koraka u odnosu na očuvanje kulturne baštine.

Koji spomenik je na Vas ostavio najveći utisak?

Spomenik viteškom kralju Aleksandru I u Nišu je na nas ostavio snažan utisak. Smatramo da kralj Aleksandar zaslužuje da i u Beogradu dobije jedan takav ili sličan spomenik i voleo bih da Danica i ja tome takođe pružimo svoj doprinos.

Šta biste od svog života darovali kulturi?

Moje odrastanje u porodici oca umetnika kao i moj lični umetnički rad su moj dar kulturi Srbije. Kroz naše zajedničke umetničke aktivnosti i život u inostranstvu, imali smo priliku da budemo ambasadori kulture naše zemlje u svetu, tako da mi je ta tema veoma bliska već duži niz godina. Takođe, Filip i ja nesebično darujemo svoje znanje o porodičnom nasleđu, jer su Karađorđevići deo kulturne baštine naše zemlje i mi se zalažemo da svoje veliko poreklo u svetu predstavimo kao deo srpske kulture.

Šta biste poručili vitezovima kulture koji rade na projektu Kultura na DAR?

Da smelo i aktivno učestvuju u očuvanju našeg bogatog kulturnog nasleđa i da će u tom kontekstu uvek imati našu bezrezervnu podršku.

Glas publike:
[Ukupno glasača: 8 Prosečna ocena: 4.5]
Preporučite:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Broj poseta:

  • 246.120 poseta