Intervju sa Goranom Ćurčićem, književnikom iz Zrenjanina

Vitez je ovoga puta razgovarao sa velikim zaljubljenikom u naučnu fantastiku. Goran Ćurčić pristao je da za naš portal govori o svojim idejama, snovima i dosadašnjem radu.

Društvo za akademski razvoj sa ponosom predstavlja mladog književnika iz Zrenjanina, koji je publici predstavio svoj roman Potomstvo, ali i nekoliko priča objavljenih u različitim zbirkama u regionu. Pored priča, Goran je autor i nekoliko pesama, a o njihovom uspehu govori i podatak da je na konkursu pesme o vinu, organizovanom od strane Srpske čitaonice u Irigu, 2016. godine osvojio prvu nagradu. Član je udruženja FANOVA NAUČNE FANTASTIKE SCI & FI iz Beograda. Osnivač je udruženja Zrenjaninski esnaf fantastike.

U razgovoru sa Goranom saznali smo:

Odakle tolika ljubav prema naučnoj fantastici?

  • Datira poodavno, iz osnovne škole i učešća u astronomskoj sekciji, gde je nekako uvek bila prisutna i fantastika, a zatim je tome doprinela i sjajna animirana serija Robotech (Robotek, ne Robokap). Da bi se danas ta ljubav ogledala prvenstveno u istraživanju granica ljudske misli i mašte.

Kako si došao na ideju da napišeš roman Potomstvo?

  • Imao sam započeto nekoliko rukopisa, sa poprilično različitim temama, ali mi se Potomstvo učinilo kao najbolja celina od svega što sam do tada napisao, pa sam onda rešio da tu priču prvu dovedem do kraja.

Možeš li našim čitaocima reći nešto više o samom romanu?

  • Roman je naučno fantastična ljubavna priča koja govori o kapetanu svemirskog broda, koji se na jednoj dugoj misiji zaljubljuje u svoj brod. Brod ima žensku svest razvijenu na osnovu genetskih ostatak davno preminule devojčice. Vremenom ta ljubav postaje obostrana, i oni žele da je krunišu potomstvom, ali im je za to neophodno da ona ima biološko telo. Pored njihove ljubavne priče kroz roman se prepliću prikazi novih tehnologija, i geopolitički prikaz moguće budućnosti planete.

Gde naši čitaoci mogu pronaći tvoj roman?

  • Roman je objavljen u izdanju ”Književne omladine Srbije”, te se može kupiti na svim prodajnim mestima izdavača, kao i online. A ako čitalac želi i posvetu može je zajedno sa knjigom naručiti direktno od autora.

Da li je naučna fantastika jedini žanr koji te zanima?

  • Pored fantastike oprobao sam se i u pisanju priča sa istorijskom i satiričnom tematikom, a povremeno napravim i poneki izlet u svet poezije.

Imaš li nekog uzora u pisanju?

  • Trudim se da u svom pisanju budem originalan. Ali, definitivno je rad Stanislava Lema, braće Strugacki i Rođera Železnog nešto ka čemu težim.

Kako nastaju tvoje priče?

  • One postoje u svemiru, samo ih treba uhvatiti i zadržati dovoljno dugo u glavi da stigneš da ih pretočiš na papiru. Hvataju se na veoma neobičnim mestima: u šetnji, na putovanjima, tokom odmora, rada, u priči sa prijateljima, a na papiru dolazi njihovo konačno oblikovanje.

Da li smatraš da su mladi danas zainteresovani baš za ovaj žanr?

  • Rekao bih da su mladi danas zatrpani sa gomilama različitog sadržaja… Međutim oni koji isplivaju u tom moru svačega i zavole fantastiku, ostaju joj verni i kada prestanu da budu zvanično mladi… Čini mi se da se u poslednjih nekoliko godina situacija poboljšava, javljaju se novi autori, postoji, sad već možemo reći čitava mreža festivala u regionu, pa i prilika da autori objave svoje priče. Sama fantastika nije više samo na papiru. Pristupačna je mladima u raznim formatima.

Osnivač si udruženja Zrenjaninski esnaf fantastike. Možeš li nam reći nešto više o udruženju?

  • Udruženje je tek na početku svog postojanja. Cilj mu je popularizacija fantastike, upoznavanje mladih sa fantastikom i podrška novim autorima u pronalaženju svog puta. Udruženje je još uvek u “kolevci”, ali se nadam da će uskoro “prohodati”, imamo broje planove…

Spremaš li neke nove priče ili pesme?

  • Uvek. Nadam se da ću do kraja godine objaviti još jedan roman, a možda i zborku satiričnih priča. Takođe učestvujem sa pričama na konkursima u region. Pripremam priču za novi broj almanaha TERRA. A ozbiljno razmišljam i o zbirci pesama.

Kada smo se pobliže upoznali sa Goranovim radom, postavili smo mu neka od obaveznih pitanja u sklopu naše rubrike. U nastavku teksta pročitajte šta je odgovorio.

Koliko je danas zastupljeno očuvanje kulturne baštine u Srbiji?

  • Užasno malo, strašno je što ljudi ni ne znaju kakvo sve kluturno blago posedujemo u našoj zemlji. Kultura je postala nešto krajnje sekundarno.

Na koji način možemo podstaći očuvanje kulturne baštine u Srbiji?

  • Prvenstveno tako što ćemo upoznati ljude sa svim onim kulturnim dobrima koje imaju u svojoj neposrednoj okolini, a onda ih naučiti i kako da čuvaju to što imaju .

Koji spomenik kulture je na tebe ostavio najjači utisak?

  • Na žalost postoji puno negativnih jakih utisaka, na kojima se vidi koliko smo zapostavili kulturu, a kroz kulturu i sami sebe. Sa druge strane postoje i brojini drevni spomenici koji pokazuju viševekovnu tradiciju i kulturu na ovim prostorima. Ne bih mogao da izdvojim neki određen, ali treba spomenuti da od neolita do danas ovde kultura ne prestaje, i da zbog toga imamo svo pravo da budemo ponosni.

Šta bi ti, od svog života, darovao kulturi?

  • Svoje stvaralaštvo, rad, posao. Bilo bi idealno kada bi ljudi koji žele da stvaraju kulturna ili umetnička dela, mogli i da žive od svog stvaralaštva. Odnosno da kultura ne bude hobi i dodatna aktivnost već pravo zanimanje kojem se sa ljubavlju možemo u potpunosti posvetiti.

Šta bi poručio vitezovima kulture koji rade na projektu Kultura na DAR?

  • Da nastave da rade sve ono što već godinama čine za kulturnu baštinu, i da znaju da upravo oni daju podstrek brojnim drugim ljudima koji bojažljivo pokušavaju da se izbore za kulturu. Vaše manifestacije i čitavo vaše delanje, podstrek su nama ostalima.

Zahvaljujemo našem sagovorniku na izdvojenom vremenu i prijatnom razgovoru. Čitaocima preporučujemo da se pozabave radom ovog velikog zaljubljenika u naučnu fantastiku i da obavezno pročitaju njegov roman Potomstvo. Našem dragom Goranu želimo puno sreće u daljem radu i nadamo se da ćemo uskoro pisati o nekom novom romanu koji je spremio za nas.

Preporučite:

2 thoughts on “Intervju sa Goranom Ćurčićem, književnikom iz Zrenjanina

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *