24 октобра, 2021

Ж – Жефаровић Христофор

Ушушкан у лепоти Војводине, недалеко од Бача налази се манастир Бођани. Легенда каже да је настао тако што је Богдан, трговац који је оболео од очију, застао код извора, помолио се Богородици и обећао да ће подићи храм уколико се излечи. Када му се вратио вид, испунио је обећање. Управо је ово једно од места на коме је стварао Христофор Жефаровић. Иконе и фреске које је урадио 1737. године и данас красе ово здање.

Манастир Бођани

Христофора Жефаровића су описивали као човека изванредних уметничких способности. Рођен је крај Дојранског језера, у свештеничкој породици. Још у раном детињству је научио да чита и пише. Умео је са пуно талента и лакоће да у традиционалну уметност унесе нове европске идеје. У српској уметности је „највише допринео да се превазиђу застарели, и већ потпуно осиромашени, облици средњовековне традиције и да се уметност упути у правцу нових, барокних стремљења. До првих Жефаровићевих бакрореза, српски графичари су познавали само технику дрвореза, држећи се махом традиционалних стилских и иконографских решења, док су бакрорези били познати претежно као листови набављани из Русије или они које су српски архијереји поручивали код аустријских гравера“. Током посвећеног и плодоносног рада, пут га је навео у многе крајеве, где је стварао дела која ће обележити једну епоху српске културе.

Ризница културе

У Бечу, у радионици Томe Месмера, настала је чувена Стематографија, која представља непроценљиво сведочанство о нашем народу. Стојан Новаковић ју је описао као “једини извор и руковођу за све хералдичке послове и потребе у Срба”. Штампана је 1741. године и забележено је да је била најтраженија књига тог времена.

Како бележи Д. Давидов, „ова мала, драгоцена књига, без сумње једна од највреднијих које су Срби у том веку имали, носила је многоструке поруке које се из њених страница још и сада ишчитавају и тумаче, а које су, зацело, нашим људима онога времена биле јасне и блиске, јер је Стематографија изражавала савремене културне, уметничке и национално-политичке тежње српског народа у годинама великих искушења“.

О њеној важности говоре и стихови Павла Ненадовића Млађег:

Мислим, веома ће бити радостан такав читатељ
Кад отвори даље (књигу) и угледа цело српско царство
Јер ће се ослободити тамног мрака незнања српске прошлости
А светлост славе дома Немањићског од сада биће му позната.

Биста Христофора Жерафовића

Један од најзначајнијих радова је бакрорез Богородица живоносни источник, који потиче из 1745. године. На композицији је представљена Богородица са Христом, којој два анђела спуштају круну на главу. У средишњем делу је приказана фонтана према којој корачају људи којима је потребно исцељење. Непокретнима се приноси вода оздрављења. Испод композиције је натпис исписан на грчком језику: Ти која си живи извор благодати напајај све који Теби хитају.

На своје последње путовање Христофор Жефаровић је отишао у Москву, где је преминуо 18. септембра 1753. године.

Библиографија:

  • Давидов, Д. (2011). Српска стематографија – Беч 1741. Нови Сад: Прометеј.
Glas publike:
[Ukupno glasača: 0 Prosečna ocena: 0]
Preporučite:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *