Đ – Đurić Miloš

Miloš N. Đurić je bio filolog, prevodilac, profesor i filozof. Kažu da su ga od milja zvali čika Miša, a danas jedna ulica na Karaburmi nosi njegovo ime.

Rođen je 14. januara 1892. godine. Studirao je klasičnu filologiju u Beogradu i Zagrebu. Radio je u gimnaziji u Sremskoj Mitrovici i Zemunu, kao i u Drugoj muškoj gimnaziji u Beogradu. Od 1928. postaje profesor na Filozofskom fakultetu Beogradskog univerziteta.

U svet reči je zakoračio vrlo rano. „Narodne pesme bile su prve knjige koje mi je otac, učitelj, stavio u ruke. Svih onih devet knjiga znao sam napamet. Često sam se vraćao Višnjiću. Kad god sam zaželeo da osetim svu lepotu i dubinu narodnog govora. Da. Višnjić je naš Homer. Učitelj mi se zvao Markovac, bio je dobar. Mislim da su prvi učitelji sudbonosni… U šestom razredu prevodio sam već Eshilovog Prometeja“, govorio je o svom detinjstvu Miloš Đurić.

O prevođenju

Prevodio je najviše sa starogrčkog i latinskog i ostavio nam u nasleđe prevode značajnih dela Platona, Aristotela, Sokrata, Seneke… Smatrao je da se dobar prevodilac poznaje po talentu i znanju. U njegovu čast je ustanovljena nagrada „Miloš Đurić“ Udruženja književnih prevodilaca Srbije, koja se dodeljuje od 1968. godine za najbolji prevod poezije, proze i humanistike na srpski jezik. Među dobitnicima ove prestižne nagrade su se našli Milovan Danojlić, Stevan Raičković, Ivan V. Lalić, Desanka Maksimović, Irena Grickat i mnoga druga značajna imena.

Na času kod profesora Đurića

Skoro četrdeset godina je studentima prenosio znanja o antičkom svetu. „Ono što je za čoveka najvažnije i što mu može u svako doba služiti kao moćno vaspitno sredstvo crta se i pretresa u svakoj književnosti, a naročito u helenskoj, u kojoj je predmet ceo čovek u svima smerovima njegova života i rada i s potpunom slikom njegova unutrašnjeg i društvenog života, i zato je ona i mogla postati pramajka evropskih književnosti“, reči su profesora Đurića u „Istoriji helenske književnosti“, čuvenom delu koje je poteklo iz predavanja koja je držao studentima klasične filologije.

Iz tih studentskih klupa ponikli su kasnije mnogi poznati pisci, naučnici i prevodioci. Ostalo je zabeleženo da je kod studenata cenio rad, opštu informisanost, kritičko mišljenje, poznavanje stranih jezika i našeg kulturnog nasleđa. Celokupni rad Miloša Đurića broji više od 400 jedinica, kojima je obogatio kulturnu i naučnu riznicu Srbije.

Reference:

  • Miloš N. Đurić (1971), Istorija helenske književnosti, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Glas publike:
[Ukupno glasača: 0 Prosečna ocena: 0]
Preporučite:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Broj poseta:

  • 243.565 poseta