Vremeplov (27. decembar)

Dvadeset sedmi decembar je 361. dan godine po gregorijanskom kalendaru (362. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 4 dana. Na današnji dan dogodilo se:

1801. godine

• Dahije osvojile Beograd;

1806. godine

• Turci predali Beogradsku tvrđavu srpskim ustanicima u Prvom srpskom ustanku;

1844. godine

• Umro Jovan Mićić, rujanski serdar, zlatiborski hajduk i jedan od boraca u Prvom srpskom ustanku. Za vreme Drugog srpskog ustanka bio je predvodnik Zlatiboraca, a nakon ustanka, u Obrenovićevskoj Srbiji, sa titulom kneza rujanskog, serdara užičke nahije i polkovnika užičkog apsolutistički je upravljao ovim krajem. Bio je veoma odan dinastiji Obrenovića, a sa Milošem Obrenovićem je bio i veoma prisan prijatelj. Bio je i pobratim Smail-age Čengića i prijatelj vladike Petra II Petrovića Njegoša. U svakom pogledu je bio veoma uticajna ličnost tog doba. Međutim, sa prvim padom Obrenovića, pao je i Jovan Mićić. U Kragujevcu, Črezvičajni sud, koji je imao karakter prekog suda, osudio ga je 1844. godine na smrt i pritom ga lišio svih odličja, činova i penzije. Međutim, smrtna kazna mu je zamenjena „večitom robijom u lakom gvožđu“. Sproveden je u Gurgusovac (danas Knjaževac) gde je u mračnoj i memljivoj ćeliji tamnice, u krajnje nehumanim i lošim uslovima, umro. Umro je od gladi, moleći za malo čorbe;

1848. godine

• Umro Stevan Šupljikac, austrijski general-major i prvi vojvoda Srpske Vojvodine. Na Majskoj skupštini Srba u Sremskim Karlovcima 1848, Stevan Šupljikac je proglašen za prvog vojvodu Srpske Vojvodine, u kom svojstvu je pristupio reorganizaciji jedinica za borbu protiv Mađara. Nije odmah hteo stupiti na čelo Srpskog pokreta, dok mu car austrijski nije odobrio. Po dolasku u Srpsko Vojvodstvo, prvo što je značajnije učinio bilo je da pusti iz zarobljeništva neprijatelje, pripadnike drugih nacija, među kojima mnogo Novosađana i uopšte Bačvana. Došao je među Srbe septembra 1848. godine, i nakon održane skupštine počeo obilaziti srpske trupe, prvo u Sremu, pa Bački i Banatu. Dok je bio u Karlovcima imao je nekoliko dana groznicu, od koje se nije dovoljno zalečio. Učestvovao je 14. decembra u borbi kod Jarkovca, gde nije imao većeg uspeha. Kada se vratio u Pančevo da dočeka srbijanske dobrovoljce njih 3.000, pred strojem mu je pozlilo, i izdahnuo je ubrzo u jednoj obližnjoj kući, gde su ga preneli. Sedeći na konju uspeo je samo da izgovori: „Nek vidi Evropa, nek ceo svet vidi kako brat bratu u pomoć ide…“;

1882. godine

• Ukazom Milana Obrenovića o odobrenju Trgovinskog sporazuma i Konzularne konvencije uspostavljeni su diplomatski odnosi između Kraljevine Srbije i SAD;

1945. godine

• Osnovan Poljoprivredni kombinat Beograd;

1957. godine

• Štampan prvi broj lista „Kekec“, dečiji časopis sa stripovima, tekstovima i drugim prilozima čije je poslednje izdanje izašlo 1990. godine;

1958. godine

• Održana prva predstava pozorišta „Dadov“ – „Gradinar“;

1968. godine

• Rođena Dubravka Mijatović, srpska filmska, pozorišna i televizijska glumica. Devedesetih godina bila je poznata po ulogama u serijama „Bolji život“ i „Srećni ljudi“, kasnije u serijama „Stižu dolari“ i „Bela lađa“. Godine 2008. dobila je glavnu žensku ulogu u popularnoj seriji „Moj rođak sa sela“, a deset godina kasnije glavne uloge u serijama „Nemanjići – rađanje kraljevine“ i „Žigosani u reketu“. Dubravka je značajne uloge ostvarila i u filmovima „Jagoda u supermarketu“ i „Tri palme za dve bitange i ribicu“. Igrala je i u uspešnoj predstavi „Doručak kod Tifanija“ pozorišta Madlenijanum;

2000. godine

• Umro Radivoje Milovanović, atletičar, najstariji srpski olimpijac (Grabovo, 1903 – Beograd, 27.12.2000);

2012. godine

• Umro Mladen „Mlađa“ Veselinović, srpski glumac i prevodilac. Veselinović je bio član Jugoslovenskog dramskog pozorišta od osnivanja 1947. godine debitovao je u prvoj predstavi teatra „Kralj Betajnove“. Sarađivao je sa najvećim rediteljskim imenima i ostvario oko sto uloga na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta;

Звездана Јокановић

Мастер инжењер менаџмента, људски ресурси, са пребивалиштем у Београду. Највише је занима тренинг и развој запослених. Основне студије у оквиру програма логистике завршила је на Војној академији у Београду, чиме је стекла звање дипломираног инжењера логистичког инжењерства, док је мастер студије изабрала због интересовања за поље људских ресурса. Тренутно ради у Војсци Србије на месту референта техничке службе у оквиру групе за логистику. Волонтерка Друштва за академски развој у оквиру кампање „Култура на ДАР“ од 2018. године.