Култура на ДАР 1

Друштво за академски развој је 2013. године покренуло кампању за промоцију културне баштине у Србији, која је трајала од 16. јула до 4. октобра исте године.

Кампања се састојала из два дела. Први део чинио је период прикупљања видео материјала учесника. Конкурс за слање видео материјала био је отворен до 9. септембра. Пропозиције су биле једноставне: филм од око 60 секунди морао је да буде на тему омиљеног културног добра у месту где живи учесник или учесници и требало је да аутори наведу своје име и контакт податке. Техничких услова за снимање филмова није било, будући да је акценат стављен на то да снимци буду 100% ауторски. Најбитније је било да срж филма буде осмишљена тако да представи културно добро у одабраном месту на најбољи могући начин.

Након скоро два месеца трајања кампање Култура на дар, тачно у поноћ, 10. септембра, конкурс је био затворен, а на мејл нам је пристигло укупно 16 филмова из целе Србије. Чланови Друштва за академски развој водили су бригу о томе да се сваки филм, пре постављања на званични канал ДАР-а, прегледа, а аутори обавесте о успешном или неуспешном слању. Задржали смо право да не објавимо сваки филм који сматрамо увредљивим или неодговарајућим (веома поједностављеним) условима кампање, што смо искористили само једном. Међу ауторима су били људи са разноразним занимањима, а разлика у годинама између најмлађег и најстаријег износи чак 43 године, што нам говори да смо успели да заинтересујемо људе свих старосних доба.

Потом је уследио други део кампање који су чинили период гласања за најбољи филм и награђивање победника. На почетку кампање нагласили смо да ће бити награђени само аутори два најбоља филма (најбољи по оцени публике и најбољи по оцени жирија). У периоду од 11. до 17. септембра на нашем сајту било је омогућено да сви заинтересовани посетиоци гласају за своје фаворите. Гласање је омогућено тако да свако може да гласа само једном и то за само један од понуђених филмова. Сви који су гласали имали су прилике да одмах након гласања виде дотадашњи тренд гласања у процентима. Жири који су чинили чланови Друштва за академски развој имао је рок да до 19. септембра одлучи који филм је најбољи по његовој оцени.

Укупно 1.029 особа је искористило прилику да гласа за свој омиљени филм, а наша интернет страница је забележила укупно 5.735 јединствених посета у том периоду.

За најбољи филм по оцени публике проглашен је филм “Паметник” аутора Микија Илића из Димитровграда. На Нешковом брду изнад Димитровграда издиже се јединствени антиратни споменик назван Паметник. Ова спомен-костурница је заправо заједничка гробница стотинак бугарских и српских војника погинулих у братоубилачком сукобу на овом месту, 24. новембра 1885 године. Паметник на коти 678 изнад Цариброда остаје јединствен, или барем један од ретких са антиратном поруком. Споменик је заправо комбинација хексаедра и правилне пирамиде. На врху је постављен метални крст. Изграђен је од ломљеног и тесаног камена у комбинацији са циглом. Општа висина објекта је 10 метара. Споменик је подигнут по наређењу команданта тадашњег царибродског гарнизона Пачева, пуковника бугарске војске. Откривен је 6. маја 1887 године. Данас га и Срби и Бугари називају „Паметник”, по бугарској речи за споменик. Данас беле боје, Паметник доминира над Димитровградом, и његов је иконографски симбол и метеријалаизована антиратна идеја. Паметник остаје као поука прошлих и опомена будућим генерацијама.

За најбољи филм по оцени жирија проглашен је филм Скадарлија аутора Огњена Голубовића из Бања Луке. Скадарска улица, познатија као Скадарлија, је део Београда који и даље живи духом неких давно заборављених времена. Скадарској калдрми живот су удахнули многобројни песници, уметници и учени људи који су ту почели да се окупљају, друже и полемишу. Овде су се често могли видети Бора Станковић, Чича Илија Станојевић, Жанка Стокић, Ђура Јакшић коме је испред куће у којој је живео подигнут и споменик, и многи други. Овде су написана нека од највећих дела српске књижевности, оснивана уметничка друштва, покретни часописи. Стварана културна историја Београда. Скадарлија је 1966. године обновљена и заштићена законом. Тада је изграђена и чесма у самом врху улице, а на зидовима су насликани мурали који приказују Скадарлију у њеним најлепшим данима.

Друштво за академски развој је, будући да су резултати конкурса били 16 филмова у које је унешена велика љубав, изузетан труд и жеља за дељењем културне баштине коју су многи заборавили, или чак ни не знају за њу, одлучило да осим аутора два најбоља филма награди и остале ауторе за изузетан допринос пројекту. Још пар филмова добило је специјалну награду жирија, а све то захваљујући дародавцима који су нам изашли у сусрет и омогућили да кампању приведемо крају на најбољи могући начин.

Након доделе, сви присутни гости у дворани придружили су се ауторима на коктелу у галерији Библиотеке града Београда. Друштво за академски развој захвалило је свима који су били део кампање, у нади да ће Култура на ДАР бити део заједничког пројекта културног буђења и неге онога што је значајно за наше друштво, а чији смо главни покретачи сви ми.

Preporučite: