June 17, 2016

Prva sezona

Društvo za akademski razvoj je 2013. godine pokrenulo kampanju za promociju kulturne baštine u Srbiji, koja je trajala od 16. jula do 4. oktobra iste godine.

Kampanja se sastojala iz dva dela. Prvi deo činio je period prikupljanja video materijala učesnika. Konkurs za slanje video materijala bio je otvoren do 9. septembra. Propozicije su bile jednostavne: film od oko 60 sekundi morao je da bude na temu omiljenog kulturnog dobra u mestu gde živi učesnik ili učesnici i trebalo je da autori navedu svoje ime i kontakt podatke. Tehničkih uslova za snimanje filmova nije bilo, budući da je akcenat stavljen na to da snimci budu 100% autorski. Najbitnije je bilo da srž filma bude osmišljena tako da predstavi kulturno dobro u odabranom mestu na najbolji mogući način.

Nakon skoro dva meseca trajanja kampanje Kultura na dar, tačno u ponoć, 10. septembra, konkurs je bio zatvoren, a na mejl nam je pristiglo ukupno 16 filmova iz cele Srbije. Članovi Društva za akademski razvoj vodili su brigu o tome da se svaki film, pre postavljanja na zvanični kanal DAR-a, pregleda, a autori obaveste o uspešnom ili neuspešnom slanju. Zadržali smo pravo da ne objavimo svaki film koji smatramo uvredljivim ili neodgovarajućim (veoma pojednostavljenim) uslovima kampanje, što smo iskoristili samo jednom. Među autorima su bili ljudi sa raznoraznim zanimanjima, a razlika u godinama između najmlađeg i najstarijeg iznosi čak 43 godine, što nam govori da smo uspeli da zainteresujemo ljude svih starosnih doba.

Potom je usledio drugi deo kampanje koji su činili period glasanja za najbolji film i nagrađivanje pobednika. Na početku kampanje naglasili smo da će biti nagrađeni samo autori dva najbolja filma (najbolji po oceni publike i najbolji po oceni žirija). U periodu od 11. do 17. septembra na našem sajtu bilo je omogućeno da svi zainteresovani posetioci glasaju za svoje favorite. Glasanje je omogućeno tako da svako može da glasa samo jednom i to za samo jedan od ponuđenih filmova. Svi koji su glasali imali su prilike da odmah nakon glasanja vide dotadašnji trend glasanja u procentima. Žiri koji su činili članovi Društva za akademski razvoj imao je rok da do 19. septembra odluči koji film je najbolji po njegovoj oceni.

Ukupno 1.029 osoba je iskoristilo priliku da glasa za svoj omiljeni film, a naša internet stranica je zabeležila ukupno 5.735 jedinstvenih poseta u tom periodu.

Za najbolji film po oceni publike proglašen je film “Pametnik” autora Mikija Ilića iz Dimitrovgrada. Na Neškovom brdu iznad Dimitrovgrada izdiže se jedinstveni antiratni spomenik nazvan Pametnik. Ova spomen-kosturnica je zapravo zajednička grobnica stotinak bugarskih i srpskih vojnika poginulih u bratoubilačkom sukobu na ovom mestu, 24. novembra 1885 godine. Pametnik na koti 678 iznad Caribroda ostaje jedinstven, ili barem jedan od retkih sa antiratnom porukom. Spomenik je zapravo kombinacija heksaedra i pravilne piramide. Na vrhu je postavljen metalni krst. Izgrađen je od lomljenog i tesanog kamena u kombinaciji sa ciglom. Opšta visina objekta je 10 metara. Spomenik je podignut po naređenju komandanta tadašnjeg caribrodskog garnizona Pačeva, pukovnika bugarske vojske. Otkriven je 6. maja 1887 godine. Danas ga i Srbi i Bugari nazivaju „Pametnik”, po bugarskoj reči za spomenik. Danas bele boje, Pametnik dominira nad Dimitrovgradom, i njegov je ikonografski simbol i meterijalaizovana antiratna ideja. Pametnik ostaje kao pouka prošlih i opomena budućim generacijama.

Za najbolji film po oceni žirija proglašen je film “Skadarlija” autora Ognjena Golubovića iz Banja Luke. Skadarska ulica, poznatija kao Skadarlija, je deo Beograda koji i dalje živi duhom nekih davno zaboravljenih vremena. Skadarskoj kaldrmi život su udahnuli mnogobrojni pesnici, umetnici i učeni ljudi koji su tu počeli da se okupljaju, druže i polemišu. Ovde su se često mogli videti Bora Stanković, Čiča Ilija Stanojević, Žanka Stokić, Đura Jakšić kome je ispred kuće u kojoj je živeo podignut i spomenik, i mnogi drugi. Ovde su napisana neka od najvećih dela srpske književnosti, osnivana umetnička društva, pokretni časopisi. Stvarana kulturna istorija Beograda. Skadarlija je 1966. godine obnovljena i zaštićena zakonom. Tada je izgrađena i česma u samom vrhu ulice, a na zidovima su naslikani murali koji prikazuju Skadarliju u njenim najlepšim danima. Oba filma, kao i sve ostale možete pogledati na našoj stranici ovde.

Društvo za akademski razvoj je, budući da su rezultati konkursa bili 16 filmova u koje je unešena velika ljubav, izuzetan trud i želja za deljenjem kulturne baštine koju su mnogi zaboravili, ili čak ni ne znaju za nju, odlučilo da osim autora dva najbolja filma nagradi i ostale autore za izuzetan doprinos projektu. Još par filmova dobilo je specijalnu nagradu žirija, a sve to zahvaljujući darodavcima koji su nam izašli u susret i omogućili da kampanju privedemo kraju na najbolji mogući način.

Nakon dodele, svi prisutni gosti u dvorani pridružili su se autorima na koktelu u galeriji Biblioteke grada Beograda. Društvo za akademski razvoj zahvalilo je svima koji su bili deo kampanje, u nadi da će Kultura na DAR biti deo zajedničkog projekta kulturnog buđenja i nege onoga što je značajno za naše društvo, a čiji smo glavni pokretači svi mi.

FILMOVI I AUTORI

Arheološka zbirka u Šidu Šid Marko Ćetojević i Aleksandar Jurošević
Crkva sv. Trojica u Gornjem Adrovcu Aleksinac Toplica Petrović, Lena Šoln i Sandra Petković
Gardoš kula Beograd (Zemun) Ana Kotur i Aleksandra Stojanović
Kuća vajara Đorđa Jovanovića Beograd (Vračar) Dragana Radulović
Moj Beograd Beograd Matea Maćešić
Muzička škola mr Ljubinka Lazića Stara Pazova Gordana Momčilović
Obeležavanje svetskog dana Roma Sombor Lenka Konstadin
Pametnik Dimitrovgrad Miki Ilić
Pinova vila Zrenjanin Lea Kockar
Pogodi čiji je ovo atelje Šid Aleksandar Jurošević
Rimski šlemovi Šid Miloš Nonković
Salaš u malom ritu Pančevo Sanja Despotović i Magdalena Ranković
Skadarlija Beograd (Stari grad) Ognjen Golubović
Stari rimski novac pronađen u Sremu Šid Aleksandar Vučinić i Miloš Nonković
Staro Sajmište Beograd (Novi Beograd) Marko Ilić i Gordana Grujičić
Zmajeva škola Kovin Dejan Kreculj
Preporučite: