Peta sezona

Peta sezona kampanje za očuvanje i promociju kulturne baštine u Srbiji imala je iste propozicije kao i četvrta, s tim što je početak sezone pomeren sa 1. septembra na 1. ferbuar. Svi zainteresovani učesnici imali su prilike da učestvuju u kampanji snimanjem filma u trajanju do 3 minuta i/ili fotografije u okviru tri kategorije – MESTA, LJUDI i DOGAĆAJI. Stručni žiri pete sezone bio je u sastavu: Aleksandar Tešić, pisac; Bojana Ibrajter Gazibara, konzervator; Bojana Plemić, istoričarka umetnosti; Branimir Gajić, istraživač; Dejan Ristić, istoričar; Mirjana Varničić, ispred Društva za akademski razvoj; i Slavomir Kišfalubac, prošlogodišnji pobednik.

Konkurs za slanje video materijala otvoren je 1. februara i trajao je sve do 1. maja 2018. godine. Glasanje za najbolje filmove, kao i za najbolje fotografije po oceni stručnog žirija održano je 13. maja u Domu kulture Studentski grad. Do kraja konkursa pristigao nam je ukupno 51 film, kao i 148 fotografija. Broj autora bio je za nijansu niži od prošlosezonskog, 113 osoba. Najveći broj radova prijavljen je u kategoriji Mesta (28 filmova i 91 fotografija), a interesovanje je bilo skoro podjednako za druge dve kategorije Ljudi (13 filmova i 30 fotografija) i Događaji (10 filmova i 27 fotografija).

Za najbolji film u kategoriji Mesta proglašen je film Zaboravljeni divovi ravnice iz Uzdina, autorke Tatjane Romanov. U opisu filma stoji: Podsećanje na nastanak, značaj i ulogu vetrenjača u Vojvodini koje su nastale tokom XVII veka.

Kao najbolji film u kategoriji Ljudi izabran je film “Čegarski bol“ iz Niša, autora Miroslava Mitića i Ivana Mančića. U opisu filma stoji: Film Čegarski bol nas upoznaje sa čuvarom srpske tradicije, Selomirom Markovićem, u narodu poznatm kao čika Sele, koji više od 30 godina volonterski čuva, održava i dočekuje goste na spomen parku Čegar nadomak Niša. (…) Od 1988. godine čika Sele čuva ovaj spomenik potpuno volonterski. Ni on ni članovi njegove porodice nisu zapošljeni pri gradu i retko ko bi nešto tako radio bez novčane nadoknade. To je istinski dokaz da on voli ono što radi i daje nesebičan ljudski napor da svako ko poseti Čegar bude domaćinski dočekan, da čuje istorijske činjenice koje se pripovedaju sa puno emocija i da kod sebe probudi želju za čuvanjem tradicije i kulturne baštine.

Film koji je odneo pobedu u kategoriji Događaji je film “Sećanje na 21. oktobar“ iz Kragujevca, autora Igora Jovanovića. U opisu filma stoji: Iako kulturu grade veliki spomenici, civilizacije, događaji i širom sveta poznati ljudi, naučnici i umetnici, ne zaboravimo… Nemci su u Kragujevcu u Drugom svetskom ratu streljali više od 7.000 civila, među kojima i učenike kragujevačke gimnazije i đake drugih škola. Događaj je poznat pod nazivom Kragujevački oktobar, a sećanje na sve tragično ugašene živote i dan danas opisuje prolaznost života i vremena. Tuga teče u rovu i reci, ne zaboravimo ko su nam bili preci. U slavu svim stradalima! Krvava bajka – Desanka Maksimović, pri kupovini namirnica na pijaci u Beogradu čula je od seljaka da su mnogi civili i đaci u Kragujevcu stradali pod čizmom Nemačke, istog trena, ostavivši sve kupljeno uputila se u svoj dom gde je pisala i pisala, kako je govorila, reči su joj same tekle, a stihovi upotpunjavali celinu.

Stručni žiri je takođe imao težak posao da izabere najbolje fotografije u sve tri kategorije, pa je za najbolju fotografiju u kategoriji Mesta izabrana fotografija “Međ šljivama Srbija – baština nekulture, Srbija“, autora Stefana Lazarevića; u kategoriji Ljudi fotografija “Srpski seljak, Zlatar“, autora Nenada Ostojića; i u kategoriji Događaji fotografija “Kosidba na Rajcu, Ljig“, autora Ivana Mančića.

Svečana dodela nagrada za sve učesnike upriličena je u Rezidenciji ambasadora Kraljevine Norveške, u Beogradu. Program dodele nagrada vodila je Jovana Paunović, jedna od osnivačica Društva za akademski razvoj. Na početku svečanosti se u ime Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu prisutnima obratila otpravnica poslova gospođa Janne Marit Knutrud i naglasila koliko je važna briga o kulturnoj baštini, dok je koordinatorka projekta Alisa Kockar objasnila šta je to Društvo za akademski razvoj radilo na ovom polju.

U prvom delu ceremonije dodeljene su nagrade za poseban doprinos kulturi i to onima koji su uz kampanju od njenog nastanka, kao i onima koji su u svojim lokalnim sredinama prepoznati kao aktivisti i borci za očuvanje kulturne baštine Srbije. Dobitnici su: Dejan Kreculj (nastavnik iz Kovina), Nataša Miljanović (nastavnica iz Šida), Lea Kockar (maturantkinja iz Zrenjanina), Aleksa Teodorović (učenik iz Sremske Mitrovice), Selimir Marković Sele (čuvar spomen-kompleksa na Čegru), Muzej afričke umetnosti, Narodni muzej u Beogradu, Muzej Nikole Tesle, Jugoslovensko dramsko pozorište, Beogradska filharmonija, Radio Televizija Caribrod i Milan Simonović (prvi koordinator kampanje Kultura na DAR).

Drugi deo svečanosti bio je posvećen pobednicima pete sezone, a pored glavnih i utešnih nagrada, dodeljena je i nagrada publike za najbolje autorsko delo u celini, koje je odneo film 150 godina postojanja Resavske biblioteke iz Svilajnca, autora Stefana Lazarevića. Poslednje dve nagrade uručene su Danilu Krloviću – Kontrazenu (autoru maskote kampanje) i Vuku Boričiću (učeniku iz Niša koji je osmislio ime maskote). Dodeli je prisustvovalo preko 80 zainteresovanih ljudi. Svečanu dodelu svojim prisustvom uveličali su predstavnici darodavaca i prijatelja kampanje.

Preporučite: