Vuk Karadžić kao “zvezda rijalitija”

Danas je na portalu “Blica” osvanula “vest” pod naslovom “Mason, robijaš i otac trinaestoro dece: Ove stvari verovatno NISTE ZNALI o Vuku Karadžiću”, na šta je Muzej Vuka i Dositeja u Beogradu reagovao objavom na zvaničnoj Fejsbuk stranici ove ustanove, koju prenosimo u celosti.

U potrazi za senzacijom po svaku cenu Vuk Stefanović Karadžić (ponovo) je osvanuo na stranicama tabloida. Podaci iz privatnog života velikana srpske kulture umešno su upredeni sa nekolikim “alternativnim činjenicama”, neproverenim glasinama i potpunim izmišljotinama. Iskreno nam je žao što Vuk nije danas sa nama, jer umeo je on bogami svojim protivnicima oštro i nemilosrdno da odgovori. Nama nije preostalo ništa drugo nego da umesto odgovora, opet navedemo sledeće činjenice iz njegovog života:

  • Vuk nije bio gradonačelnik Beograda, jer takav položaj u njegovo doba nije postojao. Nakon što je, na preporuku kneza Miloša Obrenovića, bio postavljen za člana suda i predsednika Zakonodatelne komisije, Vuk se iz Kragujevca preselio u Beograd, te najpre postao član, a potom “prezident slavnoga Magistrata nahije i varoši Beogradske”. Ovaj položaj nije „mu dosadio“ nego je zbog stalnih sukoba sa autoritativnim knezom i njegovim primitivnim okruženjem Vuk bio primoran da napusti Srbiju. Trpeo je kneževu nemilost skoro čitavog Miloševog života.
  • Svoje prve ljubavi, Ruže Todorove, Vuk se izvesno, kao i svako od nas svojih prvih ljubavi, sećao sa toplinom. To da je „nikada nije preboleo“ daleko je od istine. Svoju vernu i predanu suprugu Anu voleo je iskreno do kraja života, o čemu svedoče njihova brojna sačuvana pisma
  • Vuk nikada nije bio u zatvoru, pogotovu ne zbog knjige koju je izdavačka kuća „Prosveta“ objavila 1980. godine! Vuk nije „uveo psovke“ u naš jezik – on ih je predano zabeležio, kao uostalom i sve druge narodne jezičke umotvorine.
  • To da je Vuk bio mason rekla-kazala je priča iz potonjih vremena, plod zaludnih umova. Uostalom, bogalj ili čovek sa bilo kojim drugim telesnim nedostatkom ili deformitetom nikada ne bi bio primljen u redove masonerije.
  • Vuk jeste prodao jedan od primeraka Rujanskog četvorojevađelja Petrogradskoj biblioteci, ali u tome nije bilo njegove zle namere, koja mu se posredno učitava. Postojala su, najverovatnije, četiri primerka ove naše najstarije štampane knjige. Jedan je stradao prilikom bombardovanja Beograda u aprilu 1941. godine, dok se preostala tri čuvaju u već pomenutom Sankt Peterburgu, Pragu i biblioteci SANU.
  • Srbi, odnosno, srpski narod nije morao da „prihvata njegove ideje“, jer to i nisu bile nikakve ideje, nego jezik kojim je narod tada govorio. Vuk je imao brojne protivnike među tadašnjim intelektualcima i vlastodršcima, ali je takođe stekao brojne poštovaoce, pomagače i sledbenike, što je na koncu i omogućilo pobedu njegove jezičke reforme.
  • Na kraju, Vuk nije „obogatio jezik za 26.000 reči“. On je u svom kapitalnom delu – Srpskom rječniku iz 1818. godine – sakupio, obradio i objavio ukupno 26.270 reči govornog srpskog jezika.

Upravo zbog ovakvih “vesti” i tabloidizacije kulture u Srbiji i postoji naša kampanja “Kultura na DAR” i naš portal posvećen kulturnoj baštini u našoj zemlji. Iako doseg naših objava nije ni blizu tabloidnih, verujemo da će istinski ljubitelji kulture u našoj zemlji prepoznati našu ulogu i ceniti naš trud.

Preporučite:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *