Deset hiljada lažnih na dvadeset pravih arheologa u Srbiji

Društvo za akademski razvoj prisustvovalo je predavanju i panel diskusiji o kulturnom nasleđu, koje je organizovala Visoka turistička škola strukovnih studija Beograd u petak 30. novembra 2018. godine.

Predavanje pod nazivom „Podizanje svesti o značaju arheološkog nasleđa“ održao je dr Adam Crnobrnja, predsednik Srpskog arheološkog društva, a pre početka prisutnima se obratila organizatorka profesorka dr Bojana Plemić, ispred Visoke turističke škole strukovnih studija Beograd. Sala 3 je bila ispunjena skoro do zadnjeg mesta, a u publici je bio i naš Milan Simonović, koji je pre početka predavanja dr Bojani Plemić uručio zahvalnicu za učešće i doprinos petoj sezoni naše kampanje za promociju i očuvanje kulturne baštine u Srbiji – Kultura na DAR.

„Najugroženiji arheološki lokaliteti na svetu u 5 država – Siriji, Iraku, Iranu, Bugarskoj i Srbiji“

Govoreći o iskustvu arheologa u Srbiji i načinu na koji arheolozi rade, gospodin Crnobrnja je naveo da je u pitanju veoma težak posao, naročito imajući u vidu koliko je rad arheologa u Srbiji plaćen, a koliko zapravo cenjen. Primera radi za iskopavanje jedne vinčanske kuće, koje nakon prethodnih istraživanja i određivanja svih potrebnih parametara traje 75 dana, potrebno je oko 27.000 evra.

Jedan od problema sa kojima se srpski arheolozi susreću je i taj što Srbija nema bazu materijala, na osnovu koje bi mogli da se upoređuju predmeti koji se otkriju, već se uzorci istih moraju slati van Srbije na detaljnije analize, što dodatno povećava cenu arheoloških istraživanja. Jedan od mogućih izvora finansiranja arheoloških istraživanja jeste i video-produkcija, odnosno pravljenje priče koja bi mogla da se ekranizuje onako kako vidimo brojna svetska arheološka nalazišta na kanalima poput Viasat History ili National Geographic. Međutim, prema njegovim rečima, niko u Srbiji nije zainteresovan za produkciju dokumentarnih serijala.

Ipak, nedostatak novca nije glavni problem sa kojim se arheologija u Srbiji suočava. Glavni problem jeste nedostatak ljudstva. „Na jednom od arheoloških skupova na kojima sam nedavno bio rečeno je da su u svetu najugroženiji arheološki lokaliteti u 5 država – Siriji, Iraku, Iranu, Bugarskoj i Srbiji“, rekao je dr Adam Crnobrnja i dodao da „u Srbiji postoji 200 arheologa, od čega se samo 20 bavi aktivno arheologijom na terenu. Za to vreme postoji oko 8-10 hiljada tzv. arheo-amatera koji se bave pljačkanjem i uništavanjem kulturnog nasleđa.“

„U Srbiji postoji 200 arheologa, od čega se samo 20 bavi aktivno arheologijom na terenu. Za to vreme postoji oko 8-10 hiljada tzv. arheo-amatera koji se bave pljačkanjem i uništavanjem kulturnog nasleđa.“

Nakon veoma emotivnog predavanja dr Crnobrnje, određena je pauza, nakon koje je usledila panel diskusija na temu „Zajedno do kvalitetne interpretacije nasleđa: nauka, obrazovanje i turizam“. Učesnici panela bili su: Ljiljana Čerović (Turistička organizacija Srbije), dr Ljiljana Rogač Mijatović (Fakultet dramskih umetnosti, Institut za pozorište, film, radio i televiziju), Bojana Ibrajter Gazibara (Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda), mr Maja Todorović (Zavod za proučavanje kulturnog razvitka) i dr Adam Crnobrnja (Narodni muzej Beograd, Srpsko arheološko društvo).

Tokom panela, učesnici su razmenili svoja mišljenja i iskustva vezana za kulturno nasleđe i probleme sa kojima se ovaj, veoma značajni, segment nacionalne kulture suočava. Imajući u vidu da je turizam nasleđa u Srbiji još uvek nedovoljno razvijen, doprinos ovog panela, i pre svega naučno-stručne javnosti kao učesnika, od vitalnog je značaja za iniciranje adekvatne komunikacije i saradnje među različitim institucijama u oblasti unapređenja, valorizacije i eksploatacije domaćeg kulturnog nasleđa.

Panel diskusija je bila veoma živa i nakon uvodnih izlaganja panelista, vrlo brzo se u debatu uključila i publika sa vrlo interesantnim pitanjima vezanim prvenstveno za to kako i koliko država vodi brigu ne samo o kulturi i kulturnoj baštinu, nego i o turizmu i turističkoj ponudi. Mlade kolege, tačnije đaci Visoke turističke škole želeli su da znaju zbog čega država ne ulaže više u kulturu i da li panelisti kao predstavnici svojih institucija mogu da učine nešto kako bi se to promenilo. Zaključak panela bio je da vreme za kulturnu baštinu i turizam u Srbiji jeste teško, ali da postoje ljudi koji su voljni da svojim radom učine da bolja vremena dođu, te da je ključ u povezivanju ljudi dobre volje, kako bi se na kraju sistem prilagodio svrsi.

Milan Simonović je ispred Društva za akademski razvoj uručio Bojani Ibrajter Gazibara zahvalnicu za učešće i doprinos petoj sezoni naše kampanje za promociju i očuvanje kulturne baštine u Srbiji – Kultura na DAR, kao i zahvalnicu namenjenu Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

Društvo za akademski razvoj zahvaljuje organizatorima predavanja i panel diskusije na pozivu za učešće i daje punu podršku daljim okupljanjima ljudi koji se brinu o kulturnom nasleđu Srbije. Smatramo da je jako bitno povezati struku i ljude koji žele da zaštite i očuvaju kulturnu baštinu za buduća pokolenja, jer se samo tako može postići taj cilj.

Društvo za akademski razvoj je nevladina, neprofitna organizacija koja ima za cilj podsticanje aktivizma građana, razvoja volonterizma u Srbiji i reformi obrazovnog sistema. Od svog osnivanja, 2013. godine, DAR je pokrenuo kampanju Kultura na DAR sa ciljem da se očuva i promoviše kulturna baštine u našoj zemlji.

Preporučite:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *