Biblioteka u Lovćencu od sada nosi naziv “Mitar Pešikan”

U Lovćencu, naselju bez bioskopa, pozorišta i sportske dvorane, oko tri hiljade meštana razonodu i opuštanje od svakodnevnih briga često pronalaze u čitanju. Možda je zato ovo jedno od retkih vojvođanskih sela u kojem je biblioteka opstala, fond knjiga od 11 hiljada se stalno obogaćuje, a broj čitalaca raste.

Biblioteka trenutno ima gotovo četiri stotine članova, a ovde se redovno organizuju književne večeri i promocije, kao i edukativna predavanja i radionice za decu. Meštani sa ponosom ističu i da od nedavno seoska biblioteka nosi ime – Mitar Pešikan, u čast najistaknutijem Lovćenčaninu koji je značajno uticao na razvoj srpskog jezika.

Marko Lazić, predsednik opštine Mali Iđoš, kaže da je velika čast za opštinu i njene stanovnike što je Mitar Pešikan upravo u Lovćencu proveo jedan deo svog života. „Ta inicijativa pokrenuta je od meštana Lovćenca koji su želeli da biblioteka ponese ime jednog velikana koji je bio naš Lovćenčanin i ovde je i sahranjen. Drago nam je da jedna adekvatna, kulturna ustanova nosi ime jednog takvog čoveka, akademik i filologa”, istakao je Lazić.

Ćerka Mitra Pešikana, Jelena Pešikan Kuzmanović, je biblioteci poklonila gotovo sedam stotina knjiga iz zaostavštine istaknutog lingviste. Među najvrednijim, izdvaja se fototipsko izdanje prve štampane knjige na srpskoslovenskom jeziku iz 15. veka, a najviše dela je iz oblasti filologije, književnosti i umetnosti, istakla je diplomirana bibliotekarka, Snežana Marković. „Mnogo je knjiga, recimo, na ruskom jeziku što je posebno interesantno, mnogo je rečnika, a tu su i beleške Mitra Pešikana. On je zaista bio jedna posebna priroda i kada se uzmu ove knjige koje su njemu pripadale, oseća se da one zaista imaju dušu. On je sve beležio, sve je na marginama zapisivao i mislim da neko ko proučava jezike ili njegovo stvaralaštvo može mu svakako biti od velike koristi, ali interesantno je svakako, jer, mislim da mala seoska biblioteka koja ima legat jednog velikog naučnika, može, eto, da se pohvali i tako nečim”, rekla je Snežana Marković.

Mitar Pešikan je bio član Srpske akademije nauka i umetnosti, bavio se pitanjima leksikologije i književnog jezika, a njegovim životnim delom smatra se Pravopis srpskoga jezika iz 1993. godine u izdanju Matice srpske.

Izvor: RTV

Preporučite:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *