Preko društvenih mreža do pobedničkog postolja

Razgovor sa Tatjanom Marković, autorkom pobedničkog filma „Trodimenzionalni udžbenik“, u kategoriji Mesta prema oceni stručnog žirija druge sezone kampanje „Kultura na DAR“.

Kampanja Kultura na DAR je bez sumnje privukla pažnju autorke, pri čemu je za isti saznala preko društvenih mreža. Profesorka Tatjana je bila fascinirana idejom da se beleženjem kratkih filmova sačuvaju od zaborava istorijski vredne građevine, događaji, ali i da se kultura kroz ruke mladih, veštih i digitalno pismenih učenika i nastavnika može pokloniti. Smatra da je poruka ovog projekta mnogo šira i veća od samog ponavljanja konkursa svake godine. Umesto toga, ističe važnost toga da mladi ljudi imaju mogućnost da sačuvaju i neguju svest o kulturi svog naroda i podneblja na način koji ostaje trajno zabležen u njihovim mislima i stavovima.

Glavni motiv koji je podstakao ovu profesorku i njene učenike (Vericu Ćapanović, Dragoljuba Đokića i Miloša Teodorčevića) da snime film bila je želja da Park nauke u Šapcu kolokvijalno nazvan Trodimenzionalni udžbenik, predstave na jedan poseban način, iz prizme mladih ljudi koji su ujedno učestvovali i u njegovom stvaranju. Takođe, ideja je bila da se skrene pažnja na njegov turistički potencijal, budući da je park star četiri godine, i premda je jedinstven u Srbiji, još uvek nije proglašen za turističku destinaciju Šapca. Profesorka naročito hvali ponuđenu formu, za koju veruje da predstavlja idealnu mogućnost za kreativno izražavanje stvaralaca.

Ovim filmom, profesorka i učenici želeli su da skrenu pažnju na inovativne metode u učenju i osvajanje naučnih istina. Predstavljanje Parka nauke je zapravo omogućilo ovakav vid značajne informacije. Vreme je da učenici izađu iz učionica da uče nauku na otvorenom, da aktivno misle, promišljaju, kritikuju i prolaze kroz isti naučni proces kroz koji je prolazio i naučnik koji je to istraživanje sprovodio”, objašnjava profesorka Tatjana.

Pre svega sam film, ali i projekat „Kultura na DAR“, omogućili su učenicima da budu prikazani u medijima kao neka vrsta heroja grada koji promovišu prave vrednosti. Zavredili su poštovanje svojih roditelja i drugova. Veliki broj mojih kolega je postao, zainteresovan za ovaj projekat, pri čemu je jedan deo njih otvoreno priznao da su “pustili” da ovaj projekat prođe pored njih, jer nisu videli mogućnost za razvijanje učeničkih veština. Ove godine njihova svest po pitanju konkursa “Kultura na dar” je svakako promenjena“, dodaje profesorka.

Osim direktora Centra za stručno usavršavanje, prijatelja i roditelja, autori filma nisu imali neku širu podršku. Generalno, okruženje je imalo predrasuda prema pokrenutoj inicijativi. Mišljenje mnogih bilo je da autori nisu „vični niti stručni da snime film koji bi zadovoljio ma kakve kriterijume“, budući da takvih iskustava učesnici filma gotovo da nemaju.

Prema profesorkinim rečima, film je sve autore uključujući i nju osnažio, pa je u njihovom planu da i ove godine konkurišu. Neki od učesnika su se na ovaj način digitalno opismenili. Potrudili smo se da sve uradimo samostalno što nam je uzelo više vremena nego da smo nekog uposlili da snimi materijal koji smo mi već imali pripremljen“, ističe profesorka.

Najveći izazov kada je u pitanju snimanje samog filma bila je tehnika i upotreba iste. U roku od tri dana, napustile su nas dve kamere na koje smo računali, te smo ceo film morali da snimimo mobilnim telefonom koji je tek bio kupljen, tako da ni sama vlasnica nije dobro vladala njim“, živo se priseća profesorka. Pored toga, autore ni vreme nije poslužilo onako kako su se nadali. Iako su vremenski uslovi omogućavali kakvo-takvo snimanje, sunca nije bilo nigde, a za snimanje i predstavljanje nekih instalacija (na primer, sunčanog sata) ono je bilo neophodno. Ipak kao najteži zadatak profesorka izdvaja seckanje filma i pokušaj njegovog montiranja.

Autori su za snimanje ovog filma tražili i dobili podršku direktora Centra za stručno usavršavanje, mr Gorana Stojićevića. Naime, prema rečima profesorke Tatjane: „Park nauke se nalazi u dvorištu institucije u kojoj je on direktor“. Ovim putem, autori koriste priliku da mu iskreno zahvale za vreme, podršku i tople čajeve koje su dobijali tokom snimanja filma na otvorenom.

Kreatori „Trodimenzionalnog udžbenika“ budućim učesnicima poručuju da budu kreativni, da preuzmu stvar u svoje ruke, kao i da se upuste u ovu zanimljivu avanturu. „Želimo im da snime uspešan film koji će oslikavati njihov patriotski duh i odnos prema kulturi naroda kojem pripadaju“.

Bilo bi dobro, smatra profesorka kada bi koordinatori projekta “Kulture na DAR” uticali na direktore turističkih organizacija naše zemlje da filmove ove vrste uključe u turističku ponudu gradova u kojima rade. Na ovaj način bi sve turističke organizacije u Srbiji dobile ekskluzivne materijale za promociju mesta i predela naše zemlje, a sam projekat bi dobio kvalitet izvrsnosti i održivosti na duži vremenski period“, savetuje profesorka.

Priredio:
Lazar Bulatović

Preporučite:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *