July 27, 2014

Kuća vajara Đorđa Jovanovića, Vračar, Beograd

Autorka: Dragana Radulović
Mesto: Vračar, Beograd

Đorđe Jovanović, jedan od najcenjenijih vajara u srpskoj umetnosti, uveo je naše vajarstvo u krugove evropske umteničke scene tog vremena. Rođen 1861. godine u Novom Sadu, u 23-oj godini odlazi na studije u Beč, da bi 1890. godine diplomirao vajarstvo u Parizu. Samo godinu dana pre diplomiranja, osvaja bronzanu medalju za svoj rad na Svetskoj izložbi u Parizu, da bi 1900 godine osvojio zlatnu medalju za Kosovski spomenik koji je postavljen u Kruševcu. U to vreme, naš najcenjeniji skulptor, pionir srpskog vajarstva i član Srpske akademije nauka i umetnosti, izlagao je i poklanjao svoja dela kako svom narodu, tako i svetu. O umetniku neoklasičnog usmerenja, slikar Uroš Predić navodi: „On čvrsto stoji…na svom vidnom mestu — bez modernih načina propagande i reklame, radeći u obimu svoga dara, živom maštom i solidnom tehnikom, uvek obuzdan nepromenljivim pravilima mere, jasnoće i sklada.

Kao spomenik kulture, u kući sa ateljeom vajara u Skerlićevoj 6 na Vračaru, danas se nalazi resotran. Veoma moderno uređen, lepo okrečene fasade, bez ijedne naznake da je tu nekada živeo i stvarao velikan srpskog vajarstva. Iako su mnogi gosti tog restorana prošli nebrojeno puta pored Vukovog spomenika u Beogradu, nisu ni bili svesni da obeduju u kući umetnika zaslužnog za to delo.

Iako će, prema Predićevim rečima njegovo delo po svojoj imanentnoj vrednosti ostati zaštićeno u budućnosti, ovaj najplodniji srpski vajar s polovine 20. veka je nakon smrti zaboravljen i izbrisan iz spiska važeće umetnosti. Javnost je u kratkoj notice obaveštena o njegovoj smrti 1953. godine, što nije izazvalo ni žalost, a ni prazninu.

Cilj filma ovapličen je u citatu na ulazu u restoran “Ako smo pali onda smo padu bili skloni” koji za autorku simbolizuje činjenicu propasti i nepoštovanja prema srpskoj umetnosti danas i uopšte. I dok danas, u Skerlićevoj 6 obeduju oni sa malo više novca i mnogo manje kulturne svesti i ako je već neosporna činjenica da nam društvo sistematski posrće u neznanje i bahatost prema suštinski lepom i vrednom, pita se autorka: Zašto nemamo bar toliko poštovanja da na zid te, sada unakažene građevine, postavimo makar natpis na kojem bi písalo “U ovoj kući nekoć je živeo i stvarao srpski vajar Đorđe Jovanović”, kao mali znak pažnje? Ali, možda je bolje ovako — da se ne zna, jer vajar koji je smatrao dag a srpski narod voli i da za njega stvara, danas ne zna da je on zaboravljen i nepoznat većini srpskog naroda. Možda bi natpis “U ovoj kući nekoć je živeo i stvarao srpski vajar Đorđe Jovanović” bila uvreda za umetnika u čijem se ateljeu danas, između ostalog, služe pačije grudi posute slatko-slanim sosom sa pirinčem kuvanim sa kokosovim mlekom i limetom.

Nisam probala ovo kulinarsko remek-delo, ali radije bih pojela sendvič ispred Vukovog spomenika.

Preporučite:

1 thought on “Kuća vajara Đorđa Jovanovića, Vračar, Beograd

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *