Bombom slaviti mir (Nova Varoš)

Autor: Nenad Ostojić
Mesto: Akmačići
Oblast: Događaji
Kategorija: Seniori

Više od pola veka meštane Akmačića, malenog sela u podnožju Zlatara, u nedostatku Crkve, budilo je jedno školsko zvono iz obližnje Osnovne škole “Momir Pucarević” obaveštavajući svojim zvonkim odjecima decu sa Zlatara da uskoro počinje školski čas u malenoj školi na rubu šume.

Međutim, da nije onoga što ovo zvono čini posebnim, to bi zvono bilo kao i svako drugo zvono. Ali ne. Ovo je jedno po svemu posebno zvono. Naime, ovo zvono je u stvari deo nemačke bombe iz Drugog svetskog rata koju su zlatarski seljaci iskoristili u sebi svojstvene svrhe, pretvorivši ga u ono što im je najviše trebalo – u školsko zvono.

Generacije su dolazile, rasle, završavale školu ali je zvono ostajalo. Ostajalo sa sebi svojstvenom svrhom da opominje. Možda je prkos tvari od koje je sastavljeno, da večno opominje kako god ga čovek koristio. Fašista ga je stvorio da leteći kroz vazduh, piskom opominje na nadolazeću smrt i ravnodušnost naspram života, dok ga je neki, jedva pismen srpski seljak sa Zlatara, zaželeo zarad odgovornosti i opomene, da jedino šta stoji naspram smrti, nije strah za život već znanje.

Treba čovek biti pronicljiv pa srazumeti svest zlatarskog seljaka koji od neprijateljskog oružja namenjenom njemu u ime smrti, od toga napraviti ono što će najbolje naučiti njegovu decu i njega samog. Nije to svojstveno svakom. Ono što fašista pošalje da bi te ubilo, ti pretvoriš u ono što bi ti koristilo ne samo kao opomena koliko kao sredstvo ka postizanju cilja, a to je poraziti neprijatelja na način i po mudrosti kojeg bi se sova postidela. Kolikom samo broju dece je to zvono očitalo bukvicu ne samo o kašnjenju gromkim zvukom opominjujući ih da vreme možda jeste realtivno ali ne i precenjeno, koliko da mudrost nije dobiti rat samo telesima koliko izvrgnuti ruglu nameru neprijatelja, ponizivši ga njegovim sopstvenim oruđem. Ne samo poraziti nego i na lekcijama koje dolaze posle bitke, izgraditi čitave generacije ljudi u suživotu sa etikom i tradicijom iz koje je on sam ponikao. Zar to nije vaskrsnuće pre same smrti?

Zvonjava ovog školskog zvona, tj. nemačke bombe kao događaj ostao je deo prošlosti do pre neku godinu. Koristi se samo kao podsećanje na neka minula vremena kada je zlatarski seljak svojom spoznajom stvari u njenu etičku svrhu posramio jednu svetsku silu, postavši tako legenda koja se prenosi sa kolena na koleno čiji akteri su i dalje, hvala Bogu živi a koji udarcima od bombu slave mudrost srpskog seljaka najavljujći njegovu svevremensku besmrtnost.

Preporučite:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *