Danas odzvanjaju njihova imena

Mi, ratni dobrovoljci, davali smo sve od sebe, žrtvujući i svoje živote na bojištima. Sledećeg dana će opet mnogi naši poginuti na bojnim poljima. No, i posle nas će biti ratova, ali vi, mladi, školarci, đaci, kada budete stasali za rat i borili se za slobodu i drukčije ideje vodilje nego što su danas naše, ponesite u svojim srcima samopregor dobrovoljaca i NEMOJTE NAS ZABORAVITI!

Milan Vakanjac
srpski oficir i dobrovoljac u Prvom svetskom ratu

I Nemačka nije imala kud. Ostavši usamljena, morala je priznati poraz. Njeni parlamentarci su 11. novembra 1918. godine u Kompijenju potpisali primirje koje je zapravo značilo bezuslovnu kapitulaciju. Prvi svetski rat je bio završen. Povodom obeležavanja stogodišnjice okončanja Velikog rata, ukazala nam se prilika da se još jednom podsetimo svih onih koji su dobrovoljno branili svoju zemlju, svoje ideale i svoj narod, prilika da se još jednom podsetimo onih čija imena danas odzvanjaju.

Jesen 1918. godine donela je okončanje Velikog rata, kako su ga tada nazivali. Četiri godine krvavog ratovanja okončane su slomom Centralnih sila. Poslednjih dana septembra, posle proboja Solunskog fronta, usledio je poraz Bugarske, a nedugo potom i Turske. Novembar je doneo potpuni slom. Najpre je 3. novembra kapitulirala Austrougarska, da bi svoju kapitulaciju 11. novembra 1918. godine u Kompijenju potpisala i Nemačka. Veliki rat je okončan.

Četiri duge godine, od leta 1914. do jeseni 1918. godine, značile su mukotrpan period za srpski narod. Na ovom mestu se ipak, nećemo baviti hronologijom Prvog svetskog rata, od Sarajevskog atentata do Kompijenja. Ovde smo, kako bismo se podsetili onih koji su branili svoje ideale, svoju zemlju i svoj narod. Na osnovu ratnih zapisa srpskog dobrovoljca nastojaćemo da stvorimo, barem približnu sliku onoga kroz šta su naši preci prolazili u navedenom periodu.

Arsić M. Milutin (1894 – 1965), vojnik 4. čete 2. bataljona XIX pešadijskog puka, ostavio nam je u amanet svoj rukopis Memoari malog vojnika: Knjiga bez naslova.

Na samom početku svog pisanija pruža nam uvid u svoju biografiju i time nas približava sopstvenom liku, pre nego što nastavimo sa čitanjem njegovih iskustava. Na osnovu izloženog saznajemo da je Arsić Milutin rođen 13. januara 1894. godine u selu Međurečju (srez Žički, okrug Čačanski), da je 1907. godine otišao u Kraljevo gde se zaposlio kao šegrt u jednoj trgovačkoj radnji, kao i da je 1910. godine upisao Trgovačku školu – Kraljevska Trgovačka Omladina. Izlažući o sopstvenim iskustvima, Arsić nas vodi i kroz istorijske događaje čiji je savremenik bio. Beleži o Aneksiji Bosne (1908), italijanskoj objavi rata Turskoj (1911), kao i o Balkanskim ratovima (1912 – 1913). Na mestu na kom govori o tome kako je Crna Gora objavila rat Turskoj 1912. godine, posebno je zanimljiv podatak da se, zajedno sa jednim drugom uputio u Kruševac, kako bi se prijavili za dobrovoljce, ali beleži kako su odbijeni uz obrazloženje da nema dovoljno oružja za sve. Razočaran, Arsić se vratio u Kraljevo i nastavio svoju trgovačku delatnost. Premda je bio razočaran što kao veliki rodoljub ne može da se uključi u ratna dejstva, nastavlja pisanje o Balkanskim ratovima. Nedugo potom, svoje pisanje vraća na lična iskustva. Beleži kako se vratio u rodno mesto, sa željom da osnuje sopstvenu trgovačku radnju.

Prema njegovim rečima, baš kada je zidao kuću u rodnom selu i kada mu je izgradnja dobro krenula, 15. juna (28. juna) 1914. godine Gavrilo Princip je u Sarajevu izvršio atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Po austrougarskoj objavi rata Srbiji, uputio se u komandu, i 5. novembra 1914. godine bio je raspoređen u 3. četu 3. bataljona šumadijske divizije. Već početkom naredne, 1915. godine dobija prekomandu i postaje vojnik 4. čete 2. bataljona XIX pešadijskog puka. Od toga dana Arsić beleži svoja ratna iskustva.

Rečenica koja je proizašla iz pera Milutina Arsića na ovom mestu, za tren nam oduzima dah. On piše: Od sada počinje život sasvim drugačiji. Izdvajajući samo neke citate iz njegovih zapisa nastojaćemo da vam približimo iskustvo Milutina Arsića i njegovih ratnih drugova.

Ja sam još bio u rovu a Milorad i Milivoje iznad rova na ivici […] Metak prohuja pored nas […] na podne nama ponestade municije, a dvojica koja pođoše da donesu pogibeše oba. (1915)

Naravno da sam i ja imao pušku i municiju ali pravo da kažem nisam smeo pucati da ih ne bi naljutio, a da sam to učinio sad me ne bi više bilo među živima […] ovde pogibe narednik – đak Dragoljub Luke Miladinovića […] to je bio čovek osobito obrazovan, inteligentan i davaše svetao primer ne samo svojim drugovima nego i mnogim drugima od višeg zvanja i položaja. Bio je zapojen slobodnim republikanskim idejama i demokratskim načelima. Bog da mu dušu prosti! i Slava mu! (borbe oko Morave, oktobar 1915)

„Junaci, došao sam….da vam zablagodarim…na hrabrom držanju…i slavnoj odbrani…ove naše mile Domovine! Junaci…držite se još samo nekoliko dana…doći će naši saveznici…“ Kraljev glas je drhtao, izgledalo je kao da plače i meni se sažali gledajući ovog sedog Kralja od 71 godine

19. oktobra oko 6 časova izjutra javiše da će doći Kralj kod nas […] jednom stazicom pojavi se Njegovo Visočanstvo Kralj Srbije Petar I Karađorđević u pratnji nekoliko oficira, svi jašući na konjima. […] posle pozdrava i raporta Kralj nazva Boga i nama sa „pomoz Bog junaci“ […] i izgovori ove isprekidane reči: „Junaci, došao sam….da vam zablagodarim…na hrabrom držanju…i slavnoj odbrani…ove naše mile Domovine! Junaci…držite se još samo nekoliko dana…doći će naši saveznici…“ Kraljev glas je drhtao, izgledalo je kao da plače i meni se sažali gledajući ovog sedog Kralja od 71 godine […] (oktobar 1915)

Osvanu dan 5. novembar 1915.g. sneg poprilično veliki, mraz još veći a mi ubogi koji smo već bili osuđeni na propast, morali smo goli, bosi i gladni da kopamo rovove da bi zadržali Nemce dok se izvuku preko Kosova naše trupe koje su bile u borbi sa Bugarima. […] Odmah zatim i Nemci počeše da nam šalju svoje otpozdrave iz topova. Oko 12 časova bi iznenađena jedna naša objavnica od Nemaca i tu pogibe moj seljak Aleksandar Zečević mladić od 20 godina, krasan čovek i drug.

Tekst napisala: Mirjana Varničić, istoričarka

Izvor: Arsić M. Milutin, Memoari malog vojnika: Knjiga bez naslova 

Društvo za akademski razvoj je nevladina, neprofitna organizacija koja ima za cilj podsticanje aktivizma građana, razvoja volonterizma u Srbiji i reformi obrazovnog sistema. Od svog osnivanja, 2013. godine, DAR je pokrenuo kampanju Kultura na DAR sa ciljem da se očuva i promoviše kulturna baštine u našoj zemlji.

Preporučite:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *