Čovek koji je voleo istinu i Srbiju

Doktor Arčibald Rajs, veliki humanista i prijatelj Srbije, ostavio nam je u amanet svoju knjigu Čujte Srbi – veliku istinu o nama samima. Odlikovan kao uspešan kriminolog u mnogim državama. Dobitinik je medalje za hrabrost.

Rodolf Arčibald Rajs je rođen 8. jula 1875. godine u pokrajini Baden. Posle završetka osnovnog i srednjeg obrazovanja odlazi na studije u susednu Švajcarsku, gde je već sa samo dvadeset i dve godine, 1898. godine stekao zvanje doktora hemije. Na Univerzitetu u Lozani bio je asistent za fotografiju. 1906. godine imenovan je za vanrednog profesora kriminalistike. Verovao je da je kriminalistika zaista nauka, i u Lozani osniva Institut za tehničku policiju i kriminalistiku, koji je zvanično otvoren 1909. godine. Za svoj rad u oblasti kriminologije odlikovan je ordenima mnogih zemalja.

Na poziv srpske vlade 1914. godine Rajs je došao u Srbiju da u njeno ime, kao neutralni posmatrač, izvrši anketu o zverstvima koje su austrougarske trupe izvršile u Mačvi i Podrinju. Odazvao se pozivu kako bi objavio podatke o okrutnostima i zverstvima, pripadnika austrougarske vojske u Srbiji, ili da, u protivnom, ukaže da ne može jedna cela vojska da se optuži za zlodela koja je počinio pojedinac. Sprovodeći svoju anketu o zločinima koje je počinila austougarska vojska, nije se zadovoljio samo da sasluša austrijske zarobljenike i druge očevice stradanja nedužnog srpskog naroda, već je odlazio na lice mesta, otvarao grobove, pregledao leševe i ranjenike, ulazio u naselja, u kuće i vršio tehnička ispitivanja, ne odstupajući ni na tren od svoje zakletve da služi istini i pravdi. Rezultati koje je sproveo bili su porazni za vojsku Franca Jozefa (Franje Josifa).

Civilizivana Evropa morala se suočiti sa ovakvom istinom i zverstvima. Izveštaj je bio drugačiji od izveštaja Karnegijeve komisije koja je za počinjene zločine u Balkanskim ratovima neargumenotvano optužila Srbe i Grke, a prema čijem izveštaju su ova dva naroda kriva za sva zlodela u svetu.

Prihvatajući istovremeno i ulogu ratnog izveštača, dopisnika uglednim evropskim listovima, Rajs je sebi stvorio prostor da se direktno obraća velikom delu čitalaca širom Evrope. Njegovi članci su izazivali snažan odjek u evropskoj javnosti. Svi njegovi članci iz tog perioda bili su na naslovnicama svih svetskih novina, što je svedočilo ne samo o ineteresovanju evropske javnosti za balkansko ratište, nego i o značaju koji je pridavan Rajsu kao naučniku i njegovim komentarima kao neutralnog posmatrača.

Zbog svog angažovanja da bude na strani Srbije i Antante dospeo je u središte napada i pretnji u svim zemljama Centralnih sila kao i u svojoj neutralnoj Švajcarskoj. Svoju privrženost istini o srpskoj stvari, Rajs je ispoljio i neposrednim angažovanjem na prijemu i zbrinjavanju srpskih izbeglica. Kada je posle Solunskog fronta dobio medalju za hrabrost, Rajs je bio uveren da ju je dobio baš za ono što je učinio za Srbiju u Švajcarskoj, a ne na srpskom frontu.

Jedanaest punih godina Rajs je proveo u Beogradu, od oslobođenja pa sve do svoje smrti 8. avgusta 1929. godine. Razočaran u pogledu svog profesionalnog angažmana u Srbiji, prihvatio je posao veštaka za falsifikovanje novčanica u Narodnoj banci u Beogradu.

Ne treba zaboraviti ni skuob Rajsa sa Nikolom Pašićem, koji je u prvim godinama posle rata imao snažne pozicije koje je stekao pre i za vreme rata. Odbivši da se izmiri sa Pašićem, Rajs je sebe doveo u situaciju da bude izložen još većim spletkama. To je mogao da izbegne samo povlačenjem sa scene što je i učinio.

Upravo iz perioda izgnanstva Arčibald Rajsa iz javnog života novosotvarene države Kraljevine SHS, datira njegov politički testament, apel Čujte Srbi.
Apel Čujte Srbi, napisan je 1928. godine neposredno pre njegove smrti. Ovaj dokument je veoma dragocen, jer oslikava jedno vreme koje je potresalo Srbiju u periodu 1918-1928. godine, a samim tim obuhvata i život samog Rajsa. Njegov apel je objavljen posthumno.

Neobična, koliko i smrt, bila je njegova želja da mu se srce prenese na Kajmakčalan gde će se bez zakopavanja staviti pored crkvice. Tim svojim gestom još jednom je pokazao svoju ljubav prema srpskoj zemlji, narodu i vojsci. Bio je čovek odan istini i pravdi.

Bibliografija:

Preporučite:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *